2
Sve više u medijima čujemo frazu "nova normalnost" koja ukazuje da će svet postati potpuno drugačiji nakon kovida 19 - sve će se promeniti, pa i muvanje. Kako će socijalno distanciranje uticati na flertovanje i zaljubljivanje?
Posledice pandemije možda ćemo osećati i narednih decenija, a neki već osećaju posledice koje pandemija ostavlja na odnose među ljudima.
„Tajm“ piše o ženi po imenu Kejti Bosart, koja se vratila u Ameriku sa putovanja iz Velike Britanije. Ona je nezaposlena devojka koja je radila kao dadilja, međutim, pandemija joj je ugasila i taj jedini izvor prihoda. Ali, barem u obaveznoj dvonedeljnoj izolaciji nije bila sama – baš je bila upoznala dečka koji joj se jako dopao, i sa kojim se dogovorila da provede izolaciju. I bilo je divno – naručivali su hranu, gledali filmove i uživali jedno u drugom.
Ni pod kojom drugom okolnošću ne bi proveli toliko vremena zajedno, a tokom njihovog karantina, njena osećanja prema njemu su postajala sve ozbiljnija. Korona im je uskoro zadala novi udarac: šest dana kasnije, njemu je naređeno da se samoizoluje na 14 dana kako bi mogao da započne posao u inostranstvu – na šest meseci. Pored zabrinutosti zbog svoje životne situacije i stresa zbog zdravlja svoje porodice, Bosart se suočila i sa bolnom činjenicom da ovog muškarca neće videti veći deo godine.
Korona sve više zalazi u međuljudske odnose, razara ih ili ih stvara. Već su neki trenutnu situaciju uporedili sa Netfliksovom rijaliti serijom „Ljubav je slepa“, u kojoj učesnici samo razgovaraju, bez mogućnosti da se vide ili čuju. Takođe, već se po Tviteru dele užasni pokušaji korona-muvanja, kao što je rečenica „ako te virus već nije uhvatio, mogu li ja“.
Novije generacije su već navikle da i romantične veze skapaju onlajn, i da se ljudi upoznaju „svajpovanjem“ na aplikacijama poput Tindera ili Badua. Sve aplikacije zabeležile su veliki skok korisnika tokom udarnih meseci pandemije. Ipak, to ne znači da su ove mogućnosti dovoljne da se pobedi ono što mnoge muči u današnjim vremenima – a to je usamljenost.
„Usamljenost je definitivno počela da pogađa. Imam sjajne prijatelje i porodicu, ali veza još uvek nedostaje i ko zna kada će se to dogodtiti. Lagala bih kada bih rekla da mi biološki sat nije pao na pamet. Imam puno vremena, ali ako ovo traje šest meseci – to znači samo još čekanja do trenutka kad ću moći da imam bebu“, rekla je za Tajm jedna 28-godišnja Njujorčanka.
Daher Keltner, sociolog sa Berklija koji proučava uticaj dodira, brine se o dugoročnom uticaju socijalne distance na samce koji žive sami. On tvrdi da je čak i najmanji fizički kontakt važan za naše društvo.
„Dodir je jednako važan uslov za društvo kao i sve drugo. Umanjuje stres. Čini da ljudi veruju jedni drugima. Omogućuje saradnju. Kada gledate ljude u samici kojima je uskraćen dodir, vidite da gube osećaj da im neko ‘čuva leđa’, da su deo zajednice i povezani s drugima“, objašnjava sociolog.
Što je još gore, usamljenost može uticati na zdravlje pojedinca. Studije su pokazale da je ekstremna usamljenost povezana sa većim rizikom od upala.
„U normalnim okolnostima, kada se osećate usamljeno, rizikujete stres, i ugrožavanje svog zdravlja. Dodajte tome karantin i to zaista postaje ozbiljno“, kaže Keltner.
Keltner dodaje da će samci možda temeljno izmeniti način na koji komuniciraju s nepoznatim osobama na prvim sastancima – čak i da se pronađe lek za koronavirus, čitava generacija će dva puta razmisliti pre nego što zagrli stranca na prvom, drugom, pa čak i trećem dejtu. A o seksu i šemama da ne govorimo – znamo da je glavna preporuka zdravstvenih slučaja da je masturbacija trenutno najbezbedniji vid ovakve zabave.
Iako socijalno distanciranje u stanu sa virtuelnim pristupom prijateljima, porodici i kolegama nije isto što i ekstremna izolacija, stručnjaci za javno zdravlje zabrinuti su zbog porasta anksioznosti i depresije tokom pandemije – osećanja koja neće automatski nestati kada ljudi budu ponovo izlazili.
Ljubav u doba korone izgleda ovako:
Ipak, ne zaboravimo da su ljudi ipak društvena bića, koja će uvek tražiti način da se povežu.
„Romantična ljubav nikada neće umreti“, kaže Helen Fišer, biološka antropološkinja sa Instituta Kinsej, koja je uradila stotine skenera mozgova zaljubljenih ljudi, kako bi istražila kakav je efekat ljubavi na nas. Ona kaže da naš mozak romantičnu ljubav tretira kao centralnu potrebu, poput žeđi i gladi.
„Žeđ i glad neće nestati, kao ni osećanja ljubavi i povezanosti koji nam omogućavaju da DNK predamo sledećoj generaciji“, kaže ona.
Fišer je ljudima uvek davala jedan ključni savet o aplikacijama za upoznavanje – upoznajte osobu lično što je pre moguće. Od toga ne odustaje uprkos pandemiji.
„Svi misle da je ovo loše vreme za izlaske. Mislim da je ovo izuzetno dobar trenutak za druženje. Seks ne dolazi u obzir, tako da zapravo morate da sednete i stvarno upoznate nekoga. Zato što je najvažnije kod partnera tražiti mogućnost za dobar razgovor“, kaže naučnica.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
