Proglašen je najsrećnijim čovekom na svetu posle 12-godšnje studije mozga.
Ako u Gugl pretraživač ukucate „najsrećniji čovek na svetu“, na prvom mestu će se pojaviti ime – Matje Rikar.
Matje Rikar (76) tibetanski je budistički monah, pisac, prevodilac i fotograf poreklom iz Francuske. On je nazvan najsrećnijim čovekom na svetu nakon što je učestvovao u 12-godišnjoj studiji mozga koju je vodio Ričard Dejvidson, neuronaučnik sa Univerziteta Viskonsin, piše tbsnews.
Dejvidson je privezao Rikarovu glavu na 256 senzora i otkrio da, kada Rikar meditira, njegov um je neobično lagan. Rikar, koji kaže da ponekad meditira čitave dane i da mu to ne dosadi, priznaje da je generalno srećna osoba, iako smatra da je njegova titula najsrećnijeg čoveka medijski preuveličana.
On je inače jednom prilikom za Business Insider na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u Švajcarskoj kazao u čemu je tajna sreće.
Naime, Rikarov savet o tome kako biti srećan svodi se na altruizam. Razlog je to što je razmišljanje o sebi i svakodnevno razmišljanje o tome kako nešto učiniti boljim – iscrpljujuće, stresno i na kraju dovodi do nesreće.
„To nije moralna osnova. Jednostavno, ja, pa ja po ceo dan jako guši. I to je prilično jadno jer instrumentalizujete ceo svet kao pretnju ili kao potencijalnu vrstu interesa za sebe, “ rekao je.
Ako neko želi da bude srećan, Rikar kaže da bi trebalo da se trudi da bude dobronameran, od čega će se sam osećati bolje, ali će i drugima tako biti bolje.
Rikar upozorava da to ne znači da treba dozvoliti drugima da nas iskoriste, ali generalno treba da se trudimo da budemo ljubazni u okviru razumnog.
„Ako je vaš um ispunjen dobronamernim mislima, to je veoma zdravo stanje uma koje doprinosi procvatu“, rekao je Rikar i dodao da ste vi tad u mnogo boljem mentalnom stanju, a i vaše telo će biti zdravije.
Rikar veruje da svako ima sposobnost da olaška um jer u svakom čoveku postoji potencijal za dobrotu. Ali poput maratonca koji treba da trenira pre nego što može da pretrči 40 kilometara, ljudi koji žele da budu srećniji moraju da treniraju svoj um.
Rikarov omiljeni način treniranja je meditacija.
„Sa mentalnim treningom uvek možemo da podignemo našu sreću na viši nivo. To je kao da trčim. Ako treniram, možda bih trčao maraton. Možda ne bih postao olimpijski šampion, ali postoji ogromna razlika između treninga i netreniranja. Pa zašto se to ne bi odnosilo na um? Postoji stav da su dobronamernost, pažnja, emocionalna ravnoteža i otpornost veštine koje se mogu trenirati. Dakle, ako sve spojite, mogli biste reći da je sreća veština koja se može trenirati.“
Počnite tako što ćete razmišljati o srećnim stvarima 10 do 15 minuta dnevno, objasnio je Rikar. Obično kada neko doživi osećaj sreće i ljubavi, to je prolazno, a onda se dogodi nešto drugo i um počne da se bavi tom sledećom mišlju. Međutim, umesto toga, kaže Rikar, trebalo bi da se koncentrišemo na to da ne dozvolimo da nam um bude ometan, već da ostane fokusiran na pozitivne emocije u narednom periodu. Dodao je da, ako se taj trening radi svaki dan, čak i samo dve nedelje kasnije mogu da se osete pozitivni mentalni rezultati.
A ako to praktikujete pola veka kao Rikar, možete naći trajnu sreću. Neuronaučnici podržavaju tu tvrdnju. Dejvidson je iz svoje studije zaključio da čak i 20 minuta meditacije na dan može učiniti ljude mnogo srećnijima.
BONUS VIDEO:Najinteligentniji ljudi sveta