0
Živeti u garsonjeri u jednoj od novijih zgrada u Beogradu mnogima zvuči kao san snova, ali ne dajte se prevariti – krilatica ‘spolja gladac unutra jadac’ se odnosi na većinu beogradske novogradnje.
Nikada neću oprostiti sebi što nisam ozbiljno shvatala tatine govorancije o tankim zidovima i lošoj gradnji, jer sam mislila da to postoji samo u Mirijevu 4.
Kada sam tražila stan, bilo mi je bitno da bude blizu centra, da nema vlagu i da me od kirije ne boli glava. Mislila sam da garsonjera u novogradnji na koju sam nabasala u potpunosti odgovara mojim potrebama, ali sam se gadno prevarila.
Danas sam ušla u kupatilo i dok sam se spremala za posao, čula sam komšiju iznad mene kako peva ‘Tugo, nesrećo’ od Crvene jabuke i došlo mi je da plačem. Ne toliko zbog njegovog muzičkog ukusa već zbog toga što sam imala osećaj kao da je odmah ispred mojih vrata.
Čula sam svaku njegovu reč i bilo mi je donekle neprijatno, jer sam na neki način prisustvovala tako intimnom momentu kao što je pevanje ispod tuša. Međutim, shvatila sam da je zvučna izolacija nepostojeća onog momenta kada sam istog komšiju čula kako ima snošaj sa ženom.
Iako živim sama, nikada zapravo nisam sama jer su moje drage komšije uvek tu. Iznad mene, ispod mene, pored mene. Oni možda misle da ih ja ne poznajem, ali ja znam svaki njihov korak, bukvalno SVAKI KORAK, jer čujem sve. Znam šta je na njihovom meniju tog dana jer mi opojni miris prženog šarana ulazi kroz aspirator u kuhinji.
Pročitajte više
Nekada mi nije potreban alarm ujutru, jer kada komšinica pored mene krene na posao i otvori svoja vrata, moja se malo zatreskaju i pošto mi ključ uvek stoji u bravi, taman mi zvecnu kao znak da je vreme za buđenje.
Prijateljima bude bolje kada shvate da se moja fensi braon vrata malo zatresu jer je neko sa sprata ušao u svoj stan, a ne zato što sam im sipala previše rakije. Nažalost, kod mene više nema toliko okupljanja jer mi je komšinica dolazila zbog buke. Kada kažem buka, mislim na smejanje, pričanje i hodanje po stanu.
Najgore je zapravo kad dođe lepo vreme pa svi otvore prozore i terase – tada se zgrada ori.
Pročitajte više
Još jedna čar života u novogradnji je preskupo održavanje zgrade – plaćate upravnika zgrade, portira, dodatno čišćenje, održavanje lifta, dajete pare za fond zgrade (ako se nešto pokvari), plaćate i održavanje računa preko kog sve to plaćate. Dakle, nije bitno što mi se ulazna vrata tresu ako hodnici zgrade mirišu na cveće.
Samo čekam dan kada će biti obavezno da se plaća održavanje interfona i čišćenje sandučeta.
U slučaju zemljotresa gledaću da pobegnem glavom bez obzira iako se to ne savetuje. Jednostavno znam da od moje zgrade neće ostati ništa, sem „tuge i nesreće“. Možda ipak preživi parket od hrasta koji je svim kupcima tako lepo zamazao oči da nisu ni primetili da se fasada uveliko kruni.
Mislim da mi jedino preostaje da pređem u staru gradnju pa makar živela i u garsonjeri od osam kvadrata.
***
Bonus video: Mentalno Razgibavanje: Menjam selo za garsonjeru
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
