Lepota je u oku posmatrača, ali i vremena - dokaz je "tretman" zgrade Nacionalne biblioteke Kosova, koja se smatrala remek delom jugoslovenske arhitekture, a pre tri godine dospela je na neslavno prvo mesto liste najružnijih građevina na stranici “Spotted by Locals”.
Sa svojih 99 staklenih kupola, protkanih belim mrežastim okvirima i gvozdenim poklopcem, Nacionalna biblioteka Kosova i nakon 50 godina od izgradnje ostaje nezamenjiv simbol Prištine.
Međutim, osim što je proglašavana „čudom jugoslovenske arhitekture“, ova građevina je završavala i na ne tako laskavim listama koje su se bavile najružnijim objektima širom sveta. Prvi put je 2009. zauzela deveto mesto na spisku koji su sastavili korisnici sajta „Virtualtourist.com“, a drugi put ju je 2011. britanski „The Telegraph“ rangirao kao treću na listi sa 21 najružnijom zgradom na svetu, a pre tri godine zazuzela je neslavno prvo mesto na sajtu „Spotted by Locals“.
Narodna bibiloteka Kosova nalazi se u centru Prištine i zvanično je završena i otvorena 1982. godine, a projektovao ju je hrvatski arhitekta Andrija Mutnjaković. Kada je Mutnjaković dobio zadatak da osmisli biblioteku napetost između albanskog i srpskog stanovništva na Kosovu je već bila opipljiva, pa je on tražio simbol koji bi mogao da zadovolji obe strane, piše City magazine.
Opredelio se za kocku i kupolu, kao zajedničke karakteristike otomanskog i vizantijskog arhitektonskog stila koji su definisali izgled čitavog regiona. I dan danas su na ovom objektu najupečatljivije kupole od pleksigasa kojih ima ukupno 74, a za koje se priča da predstavljaju keče, tradicinalnu albansku kapu.
Ipak, to nije zvanično potvrđeno, a postoje oni koji smatraju da ove kupole treba da asociraju na mozak. Pored kupola, upečatljivo je i to što je čitav objekat prekriven metalnom konstrukcijom koja neke podseća na mrežu, neke na saće. Mnogi ovu biblioteku porede i sa iskrivljenim Tetrisom i video-igrom Minecraft, zbog činjenice da se sastoji od niza kockastih jedinica koje se spajaju u jednu celinu.
Inače, na ovoj listi „12 ‘najružnijih’ građevina u Evropi“ iz 2021. našla se i Geneks kula, koja je jedan od simbola Beograda i omiljen primer brutalističke arhitekture. Evo kako izgleda cela lista.
Narodna biblioteka, Priština
The House of Time, Beč
Zgrada slovačkog radija, Bratislava
Narodna biblioteka Belarusije, Minsk
Romanita, Kišinjev
Žižkov toranj, Prag
Toranj Velaska, Milano
Hotel Inntel Amsterdam, Zandam
Palace of Rituals, Tbilisi
Crkva Johana XVIII, Keln
Piramida, Tirana
Geneks kula, Beograd
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare