10
Skoro 17 godina mešanka Silvija bila je mezimica novobeogradskog bloka 23. Ceo jedan kraj spojila je čudnim nitima, pa i danas, godinu dana otkad je nema, svi je pamte.
„Evo ovde, kako je početak zgrade, odmah iza ugla, videćete mural i Silvijinu sliku“, odmah odgovara vlasnik jedne trafike u blizini Osnovne škole Laza Kostić u novobeogradskom bloku 23.
Prošlo je skoro godinu dana kako Silvije više nema, ali on govori o njoj kao da je i dalje tu.
„Silvija smo je svi zvali. Ja znam za nju najmanje deset godina otkad radim ovde, ali imala je sigurno 17, 18 godina. Nije bila ničija, ali svi smo je voleli. Svaki dan je tu dolazila, volela je da legne tu kod trafike.“
Pročitajte još:
Tu je bila i kad se klinci u kraju igraju, čekala ih je čim izađu iz škole.
„Svaki dan nas je ispraćala i čekala kad završimo časove. Uvek je bila dobra. I kad je posle ostarila i jedva išla, mi smo je mazili. A ona onda vrti repom“, kaže jedan mališan i juri ka školskom igralištu.
Pozdravljala je uvek i odrasle komšije u prolazu.
„Poslednjih mesec, dva pred smrt je bila baš spora. Slabo je i videla, od starosti. Ali imala je tu jednu kućicu što su joj ljudi odavde napravili, da se skloni, da legne tu na toplu prostirku kad je zima. Mislim da je ta kućica i dalje tu“, pričaju nam ljudi iz ovog dela Novog Beograda kako su se uvek lako dogovarali i oko svega slagali ako nešto zatreba. Spajala ih je Silvija sve.
Dočekivala je komšije i ispred jedne lokalne pekare. Tu su je posebno voleli.
„Svaki dan je bila ovde, bila je ljubimica u kraju. Hranili smo je svi, posebno jedna žena ovde u zgradi preko puta. A volela je skoro svaki dan da spava ovde na našem ulazu. Tu joj je baš godilo. Već je bila prava starica. I slabo je videla. Skoro ništa nije ni čula“, kaže žena u pekari.
I tu ova lepa priča o keruši koja je spojila ljude, o kojoj i godinu dana kasnije svi pričaju kao da nije nigde ni otišla – dobija tužan kraj.
„Ubio ju je jedan kombi. Jednostavno, bila je nesreća. Nije je video vozač, pa je pregazio dok je ležala ovde ispred, a ona ga nije čula, da se skloni.“
Samo nekoliko dana kasnije u bloku 23 osvanuo je Silvijin lik na ulazu jedne zgrade.
Ove čupavice više nema. Ali kao što samo mešanac ume da se uvuče pod kožu, Silvija je i dalje mezimica komšija u bloku, zauvek u njihovim srcima.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
