14
"Naš čovek" koji stoji iza stranica "Život u Beču" objasnio je zašto u ovom gradu nikad nećete videti klima uređaj s ulice, mada i tamo letnje temperature znaju da odu preko 35 stepeni. Ispostavlja se da to što ne vidite klime pokačene po fasadama, ne znači da ih nema.
Možda ste i sami primetili šetajući se po austrijskoj prestonici – nigde nećete primetiti klima uređaj koji ruži neku fasadu.
„To nije slučajno“, objašnjava u viralnom videu Srbin koji živi i radi u Beču, a na društvenim mrežama deli značajne informacije za ljude s Balkana i detalje iz svakodnevice koji bi mogli da ih iznenade. Ovo je izgleda jedan od takvih, budući da je objava u samo 72 sata zaintrigirala više od milion ljudi.
„U Beču ne možeš da postaviš klimu bilo gde. Moraš da podneseš zahtev gradskoj službi za arhitekturu. klima ne sme da se vidi s ulice, ne sme da naruši fasadu, mora da bude u boji zida i iza zaštitne ograde. zakon kaže: klima sme samo ako je sakrivena, ofarbana u boji fasade i ne kvari izgled zgrade“, kaže i dodaje da „zato ceo svet dolazi da se divi fasadama Beča, a znamo kako to može izgledati kada se ne bi vodilo računa“.
Dakle, klima uređaji nisu zabranjeni, ali ne smeju se videti s ulice.
„Zato ih ljudi ugrađuju na krovovima, ispod krovova, koriste zavese ili jednostavno kupe mobilnu klimu“, otkrio je u novom videu.
Inače, u Srbiji su izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, usvojenim 2023. godine, propisane nove obaveze u vezi sa postavljanjem klima uređaja. Glavna izmena je ta da se spoljne jedinice klima uređaja moraju ukloniti sa uličnih fasada zgrada, kako bi se poboljšao estetski izgled urbanih sredina i povećala energetska efikasnost. Rok za uklanjanje klima uređaja sa fasada javnih zgrada je do 4. jula 2025.
Generalni sekretar Srpskog komiteta Svetskog saveta za energiju Miloš Banjac podsetio je nedavno i na to da domaćinstva imaju još tri godine do krajnjeg roka da to učine.
„Javni objekti su imali rok od dve godine, objekti u javnom vlasništvu, da uklone klime sa fasada. Ne može se reći baš da je taj posao urađen. Rok ističe praktično 4. jula, da se taj posao završi. Što se tiče domaćinstava, dakle u privatnom sektoru rok je pet godina, znači još tri godine u zoni pod zaštitom“, rekao je Banjac.
Naveo je da zaštićenih zona u Beogradu ima ih mnogo, a da je najveća zona u centru grada, od Kalemegdana do Skadarlije, koja obuhvata Dušanovu, Dobrankovu, pa deo Kralja Milana, Terazije i dalje, i ukazao na to da ostali imaju rok od 10 godina, dakle još osam godina. Predviđene su i velike kazne, za javni sektor između 50 i 100 hiljada dinara, za pravna lica, a za fizička lica između 25 i 50 hiljada dinara.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
