Godinama unazad riđokosi ljudi sa svih krajeva sveta pohrle u jedan gradić u Holandiji jer se tamo održava festival posevećen njima, pa slave svoju jedinstvenost i posebnost.
Zanimljivo je da je festival posvećen ljudima koji imaju prirodnu crvenu kosu osnovao jedan – plavušan, slikar Bart Rovenhorst. Inspirisan umetnicima koji su slikali riđokose, poput Gustava Klimta, on je 2005. godine potražio 15 riđokosih modela da mu poziraju. Javilo mu se preko 150 žena. Bart nije želeo da odbije nijednu, pa je odlučio da održi kasting. I tako je nastao festival posvećen riđokosima.
Dvanaest godina kasnije, ono što je počelo kao malo okupljanje preraslo je u veliki događaj kojem je prisustvovalo više od 5.000 ljudi iz više od 80 zemalja. Iako su slični festivali nicali širom Irske, u Londonu, Portlandu, Čikagu i Džordžiji, festival u holandskom gradiću Breda je najveći, pišu na sajtu Nathional Geographic.com.
Pethodnih godina tu su riđokosi uz porodicu i prijatelje uživali u izložbama, revijama, trkama na štiklama, predavanjima o istoriji riđe kose, ali i degustaciji irskog viskija.
A zašto su prirodno crvenokose osobe posebne? Ispostavlja se da ono što ih razlikuje od drugih nije prijatno poput boje njihove kose i pegica koje ih krase.
Veći rizik od melanoma
Melanom je najsmrtonosniji oblik raka kože. Pigmentacija u koži i mutacija gena MC1R zbog kojih su neki ljudi riđi mogu da budu uzrok raka u kombinaciji sa UV zracima. Riđokosi su i u najvećem riziku da dobiju i druge oblike raka kože. Zbog toga je ključno stavljati kreme za sunčanje svakog dana u godini. Pored toga, harvardska studija otkrila je da su riđe osobe u 90 odsto većem riziku od Parkinsonove bolesti. One su i osetljivije na bol, pa im je potrebno čak 20 odsto više anestezije nego drugima kad imaju neku zdravstvenu intervenciju. Između ostalog, oni se zbog tog bola više boje zubara nego drugi. Takođe, riđokose žene imaju 30 odsto veći rizik od endometrioze.
Vatreni u krevetu
S druge strane, studije su pokazale da riđokosi imaju veći libido, pa ih bije glas da su vatreni u krevetu. Oni su često i levoruki, a studije kažu da levoruki ljudi duže žive.
Otuda zaključak da crvenokosi neće izumreti kako neki smatraju. Oni čine samo dva odsto ukupne svetske populacije, a onih sa plavim očima ima samo jedan odsto. Međutim, ako znamo da ih je bilo još u vreme neandertalaca, pa sve do danas, nema sumnje da će ovi retki i posebni ljudi opstati i nadalje, zaključuju na sajtu HowToBearedhead.com.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: