Zamalo da upadnem u najgluplju zamku rada od kuće

Frilenseri na primer, jako dobro znaju da organizuju svoje vreme u skladu sa zadatim rokovima, međutim ako godinama idete na posao i provodite određeno vreme u kolektivu, rad od kuće može da bude ozbiljan izazov. U prvom talasu korone, kad smo prvi put mogli da biramo da radimo od kuće, znam mnoge kojima se to malo obilo o glavu. I meni je, zamalo.Prvo je bilo slatko, kao, kod kuće sam, a nisam bolesna. Mogu da spavam malo duže, a ne moram ni da razmišljam šta ću da obučem - može mi se da ceo dan provedem u trenerci. Nema šta da mi odvlači pažnju, možda i brže završim s poslom, pa da mogu da se posvetim nekim drugim stvarima. Na kraju, pravi trenutak da počnem zdravo da se hranim i počnem redovno da vežbam. A kao i svi, u tom momentu imala sam toliko ideja o "kvalitetnom radu na sebi". Naravno, ništa od toga.Samo nekoliko dana trebalo je da taj "luksuz" dođe na sledeći nivo - eto, ne moram danas da perem kosu, zima je, a i ko će me videti; ju, zaboravila sam da jedem, sad ću naručim nešto "nevaljalo"; ma šta me briga, ostaću u pidžami, ionako nigde ne izlazim, a taman ću posle malo da prilegnem, jer me ubiše leđa od neudobne stolice. Ili, neću, jer se posao lako izlio van radnog vremena.Ionako nisam mogla da mrdnem zbog policijskog časa, a pri kompu sam, pa zašto da ne ubacim još neki tekstić. Sagovornici su se opustili, pa su znali da zvrcnu i u večernjim satima, čisto ako može nešto da se doda. A moglo je, jer opušteno, tu sam svakako, uz komp...I tako uhvatih sebe kako zamalo upadam u zamku rada od kuće, gde se posao i kuća stapaju na najružniji i najtužniji način. Bila sam po ceo dan kod kuće, a gotovo da nisam imala slobodno vreme, ili ga bar nisam doživljavala. Nisam išla na posao, a izgledala sam gore nego ikada i nikog viđala nisam. I osećala sam se grozno, iscrpljeno i odsečeno od sveta u svom "vanrednom stanju". Srećom, brzo sam se trgla, a ovog puta nisam ponovila greške.Sad radni dan od kuće organizujem kao da je stanje redovno. Ustajem u isto vreme kao kad idem u redakciju, tako da imam dovoljno vremena da se malo skockam i na miru popijem kafu. Ok, i dalje sam u trenerci i ne šminkam se, ali izgledam dovoljno pristojno da se ne štrecnem kad prođem pored ogledala i nemam problem da otvorim vrata ako neko naleti. Zamenila sam stolicu, sredila sto, tako da sad malo više liči na radni prostor, a kad završimo i urednica da "voljno" - gasim komp i ne javljam se na nepoznate brojeve. I hvala bogu, sad bar mogu da izađem i posle pet, a mogu i da organizujem privatni život tako da se oduprem "novom normalnom" starim stvarima koje me drže u mom ritmu.Znam, nije "topla voda", ali možda nekom bude korisna lekcija.***Bonus video:https://www.youtube.com/watch?v=86aippV8I8w&t=411s&ab_channel=NOVAS***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram