0
Mina Jelesijević, etnološkinja Narodnog muzeja Čačak podseća da je Vaskrs najveći hrišćanski praznik koji manastiri i crkve proslavljaju kao uspomenu na Hristovo stradanje – na njegovu smrt, ali i na uskrsnuće iz mrtvih.
„U srpskim selima koja su imala bogomolje, obavezno se išlo da se prisustvuje jutarnjoj vaskršnjoj službi. S druge strane, u narodnom kalendaru, praznik je posvećen oživeloj prirodi i njenom uskrsnuću, tj. ponovnom buđenju, pa se samim tim magijskim radnjama uticalo na plodnost useva i vegetacije“, kaže Mina Jelesijević, etnološkinja Narodnog muzeja Čačak, za Nova. rs, a otkriva nam još neke, zaboravljene uskršnje običaje.
Kako kaže, na praznik se rano izjutra umiva vodom, u koju su prethodno stavljeni crveno jaje, zdravac, kaloper i bosiljak. Crvenim jajetom se ovom prilikom trlja po licu da bi se bilo zdravo i rumeno, ističe naša sagovornica.
„Obeležje vaskršnjeg praznika jesu bojena jaja koja se razbijaju tokom sva tri praznična dana. Saznanje da živa bića nastaju od jajeta (mit poznat kod mnogih starih naroda poput Feničana, Vavilonaca, Egipćana, zatim Indusa, Kineza, Japanaca) dalo je povoda da jaje dobije veliku ulogu u religiji i magiji“, objasnila nam je ona.
Uticaj jajeta, navodi dalje etnološkinja, naročito bojenog crvenom bojom, na rađanje prenosio se i na čovekovo okruženje – na stoku, useve, prirodu.
Pročitajte još:
„Predstave o životvornoj moći jajeta vremenom su dobile hrišćansko obeležje. Hrišćanstvo je iz paganstva preuzelo simboliku obojenog jajeta i vezalo je prevashodno za Vaskrs i Hristovo uskrsnuće. Obojeno jaje nagoveštava radost, život, trajanje, uskrsnuće iz mrtvih, ali i ljubav i poštovanje“, navela je Mina Jelesijević.
Jaja se boje, zavisno od regiona, od Velikog četvrtka do Velike subote, ali najčešće na Veliki petak. Prilikom bojenja jaja za Vaskrs prvo obojeno jaje, čuvarkuća, obično se izdvaja.
„Njemu se pridaje posebna magijska moć (brani ljude od bolesti i svakog zla, čuva stoku i useve). Običaj je da se ovo jaje boji crvenom bojom (boja Hristove krvi, simboliše njegovu žrtvu ali istovremeno i uskrsnuće i veru u novi život). Pre nego što su u većoj meri počele da se koriste kupovne boje, jaja su bojena prirodnim bojama. Žuta (simbol mira i čistoće) dobijala se kuvanjem mlečike, zelena (simbol mladosti, nade, novih početaka, proleća, sreće) kuvanjem koprive, smeđa kuvanjem lukovine ili orahovog lišća. Za bojenje u plavo upotrebljavao se čivit. Za crvenu boju kuvao se koren biljke broć, a kasnije je nabavljana biljna boja zvana varzilo“, naglašava ona napominjući da bi se jaje našaralo potrebno je uložiti mnogo truda i veštine.
Ornamenti su bili geometrijski, zoomorfni, vegetabilni i antropomorfni (stilizovana ljudska figura). Takvo jaje se čuva za ukras ili se njime darivaju najugledniji gosti, zaključila je Mina Jelesijević za Novu.
Kada svane dan Uskrsa, iz pravoslavnih hramova zvone sva zvona, i javljaju dolazak velikog praznika. Porodično se odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu, a nakon toga se narod međusobno pozdravlja rečima: „Hristos vaskrse!“ i „Vaistinu vaskrse!“ (ili „Hristos voskrese“).
Taj pozdrav traje sve do Spasovdana, napominje Srpska pravoslavna crkva (SPC) i navodi dalje običaje za vaskršnje slavlje.
„Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko se ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas se čita „Oče naš“ i druge molitve koje se znaju napamet, ili se čitaju iz molitvenika. Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu“.
Pročitajte još:
Tucanje uskršnjim jajima najkarakterističniji je običaj koji se vezuje za ovaj praznik, a SPC ga ovako opisuje:
„Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe, – „Hristos Vaskrse“ i „Vaistinu Vaskrse“. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo. Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.
U nekim našim krajevima, sačuvan je dirljiv običaj, da se farbana vaskršnja jaja nose na grobove preminulih predaka. To svedoči o narodnoj veri, da su svi ljudi pred Bogom živi, i da umrli naši preci treba da osete vaskršnju radost i slavlje.“
