0
Kada ljudi koji vas sele raščiste stan, često odnose iz njega mnogo više od nameštaja.
Radnici kompanija za selidbe prenose nameštaj za romantične partnere koji počinju da žive zajedno, parove koji se sele sa jednog mesta na drugo ili novopečene samce nakon raskida. Posao može jednako lako da dovede do priča o katastrofi, baš kao i do zabavnih priča za žurke: tuče, bivše koje zovu policiju i jedni druge optužuju za krađu, čak i mušterije koje se zaljube u svoje prevoznike.
Vojo Popović, osnivač njujorške kompanije za selidbe „Piece of Cake“, ispričao je za The New York Times da je preseljenje para u procesu raskida – teško čak i u najboljim okolnostima – najneprijatnije ukoliko nisu odlučili ko će uzeti koji komad nameštaja.
„Jedan supružnik će nam reći: Možete da spakujete stolicu, ali drugi će reći: „Vratite tu stolicu“, rekao je.
Stefan Jaćimović, radnik, prisetio se kako je selio ženu iz stana koji je delila sa svojim dečkom u Bruklinu. Kompanija je poslala radnike za preseljenje, koji su sve spakovali i veći deo utovarili u kamion pre nego što je par u poslednjem trenutku odlučio da otkaže selidbu.
„Na kraju dana, oni su jednostavno odlučili da žive zajedno i zaborave na sve, pretpostavljam“, rekao je Jaćimović, dodavši da joj je vratio ceo iznos – oko 2.200 dolara – nakon što je sve vratio unutra.
Kada selite parove koji nisu u procesu raskida, uvek postoje načini da se stekne uvid u njihovu uobičajenu dinamiku življenja, rekao je Sven Večsler, vlasnik firme „Sven Moving“. Jedna osoba može pokazati svoje pravo lice i potpuno razotkriti svoju lošu stranu, rekao je, dok se druga pita da li je napravila veliku grešku.
„Oni misle da su ljudi koje rade selidbe poput muva na zidu, tako da ne oklevaju da vode veoma otvorene razgovore jedni sa drugima pred vama, tako da na neki način steknete osećaj kakva je njihova dinamika, kakav je njihov odnos, poput sitnih pritužbi ili samo čudnog ponašanja“, rekao je Večsler. „Vi vidite njihove privatne živote na način koji u normalnim okolnostima inače ne biste videli.“
Organizovan, dobro sređen stan ili pak haotičan i prljav kao izgovor za iseljenje mogu biti refleksija jedne veze. To je takođe uočljivo kad je prisutna samo jedna osoba, ispričao je Večsler. Jednom, kada je stigao u kuću da iseli ženu, pet njenih prijatelja bilo je tamo da joj pomognu da spakuje stvari u „veoma užurbanom procesu“. Rekao je da je očigledno da su je iskradali dok je muž bio odsutan.
„Pitali su se: ‘Šta još da uzmemo? Televizor?’, rekla je. Ona je sama odlučila da uzmemo televizor, i počeli smo da se pitamo da li mi upravo pljačkamo stan.“
Lu Defabricio, vlasnik „Lou Moves You“, rekao je da je jedan tip više puta zvao firmu za selidbe nakon raskida, pa otkazao pošto se pomirio s partnerkom. Na kraju je Defabricio odbio da se pojavi, a potencijalni klijent je kompaniji ostavio lošu recenziju.
„Onda sam shvatio šta se dešava. Danijel i njegova partnerka bi se posvađali i to je kao: ‘Pozivam selidbe!‘ I uvek bi se pomirili ujutru i ne bi raskinuli. I ja sam kao Danijel, ne mogu da budem deo ove toksične veze“, istakao je Defabricio, koji je kako bi zaštitio svoje radnike, uveo deo o odricanja odgovornosti: „Morao sam da stavim to u često postavljana pitanja na našoj veb stranici, poput: ‘Hej, dok radimo, samo nas ostavi same.“
Neki od njegovih radnika su se povezali sa mušterijama, a najmanje dvoje su tako pronašli ljubav.
Deo posla sa selidbama ljudi jeste prihvatanje da ćete videti stvari koje su obično rezervisane za spavaću sobu. Dok su selili lezbejski par u stan na četvrtom spratu na Aper Ist Sajdu, Karl Osman, vlasnik kompanije Big Apple Moving, prisetio se da je čuo buku iz jedne kutije za cipele koja je bila ispod nameštaja. Buku je pravio vibrator.
„Devojke su se smejale, a tih nekoliko minuta je izgledalo kao da je to jako dugo jer nismo mogli da kopamo po zatrpanim kutijama“, rekao je on. „To je svima ulepšalo dan.“
A Osman se prisetio još jedne ljubavne scene, kad su devojku selili u Vest Vilidž, a njen verenik je tog dana stigao iz vojske. Zamolili su Osmana i njegovu ekipu da im prvo nameste krevet. I dok je ekipa radila u ostatku stana, par je ostao sam u spavaćoj sobi i…
„Morali smo da čekamo iza vrata dosta dugo. Trebalo im je verovatno 90 minuta, a mi smo bili kao, ‘Vau’. Niko nije imao srca da pokuca“, ispričao je Osman, dodajući: „Ipak, dobili smo dobru napojnicu.“
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
