0
Nemački ovčar je veliki, okretan, mišićav pas plemenitog karaktera i visoke inteligencije. Prvobitno uzgajan kao pastirski pas, za čuvanje ovaca, danas važi za najboljeg radnog psa, koristi se kao pomoć invalidima, za traganje i spasavanje, policijski rad i ratovanje.
Odan, samouveren, hrabar i postojan, sposoban da nauči komande za mnoge zadatke i spreman da stavi svoj život na kocku u odbranu najmilijih, nemački ovčar je s razlogom miljenik ljubitelja pasa. Biće nežan porodični kućni ljubimac i nepokolebljiv čuvar, ali, kako kaže standard rase, postoji „izvesna povučenost koja nije pogodna za trenutna i neselektivna prijateljstva.“
Maks fon Štefanic, bivši kapetan konjice i bivši student Berlinskog veterinarskog koledža, bio je i bivši član Filaks društva koji je čvrsto verovao da pse treba uzgajati za rad. Divio se inteligenciji, snazi i sposobnosti nemačkih domaćih ovčarskih pasa, ali nije mogao pronaći nijednu rasu koju bi smatrao savršenom – dok 1899. godine nije prisustvovao izložbi pasa na kojoj mu je prikazan pas po imenu Hektor Linksrhajn.
Hektor je bio proizvod nekoliko generacija selektivnog uzgoja ovčarskih pasa i potpuno je ispunio ono što je Fon Štefanic verovao da radni pas treba da bude. Bio je zadovoljan snagom psa i toliko oduševljen njegovom inteligencijom, odanošću i lepotom, da ga je odmah kupio.
Promenio mu je ime u Horand fon Grafrat i osnovao Društvo za nemačke ovčare. Horand je proglašen za prvog nemačkog ovčara i bio je prvi pas dodat u registar rasa društva. Samo nekoliko decenija kasnije, rasa je postala jedna od najpopularnijih u svetu, što je i danas.
Najvažnije što vlasnici treba da znaju o nemačkim ovčarima je da bi trebalo da prođu obuku za socijalizaciju i poslušnost u ranom dobu, kako bi se sprečilo preterano zaštitničko i agresivno ponašanje. Naravno, i sve druge karakteristike se moraju uzeti u obzir – i one koje se tiču izgleda, i one koje se tiču karaktera.
Mužjaci nemačkog ovčara, prema standardima rase, dostižu maksimalnu visinu od 60 do 65 cm, a težinu od 30 do 40 kg. Ženke su nešto sitnije, s maksimalnom visinom od 55 do 60 cm, a teinom od 22 do 32 kilograma.
Imaju dobre proporcije. Glava je široka i lepo se sužava do oštre njuške, uši su srednje veličine, visoko postavljene i stoje uspravno. Oči su srednje veličine, malo kose i tamne. Leđa su ravna i mišićava, a rep je čupav i zakrivljen nadole.
Dlaka je gusta i oštra, uglavnom srednje dužine, međutim, postoje i primerci s dugom dlakom. Pas se jako linja oko dva puta godišnje, a i ostatak vremena se pomalo linja – da bi se dlaka održavala lepom, treba ga četkati najmanje nekoliko puta nedeljno.
Životni vek mu je obično 9 do 13 godina.
Nemački ovčari posebno se ističu po svojoj inteligenciji. Zajedno sa njihovom snagom, ova osobina čini ih čini poželjnim policijskim psima, čuvarima, psima tragačima i spasiocima, jer brzo uče različite zadatke i tumače uputstva bolje od drugih rasa. S druge strane, iz istog razloga mogu biti i sjajan izbor za porodicu.
Nežni su i odani svojim porodicama i mogu biti odlični s decom. Uglavnom su prijateljski raspoloženi prema drugim psima, ali su oprezni sa životinjama koje ne poznaju i sa strancima. Ali sa svojim vlasnicima, oni su razigrani, zaštitnički i veoma prilagodljivi. Nemački ovčari su veoma energični, aktivni i potrebno im je mnogo vežbanja i mentalne stimulacije.
Srećom, rasa se smatra pametnom i vrlo lakom za obuku, međutim loše odgojeni nemački ovčari mogu biti napeti, nervozni, pa i agresivni. Važna je dobra socijalizacija od malih nogu i treniranje poslušnosti. Trebalo bi da budu sa porodicom, stalno pod nadzorom i da se navikavaju na druge kućne ljubimce i komšiluk. Ne bi trebalo da budu zatvoreni u odgajivačnici ili u dvorištu, ni sami ni sa drugim psima.
Nemački ovčar je jedinstvena rasa, ali u okviru nje postoje varijacije koje se odnose na boju i dužinu dlake, kao i poreklo. Tako su se u međuvremenu pojavili istočnoevropski ovčar, koji je uzgajan u bivšem Sovjetskom Savezu, kao veća vezija nemačkog ovčara otpornija na hladnoću; kraljevski ovčar u Sjedinjenim Američkim Državama kod kojeg uzgajivači pokušavaju da isprave određene fizičke deformitete originalne rase; beli švajcarski ovčar…
Neki prave glavnu razliku između kratkodlakog (standardnog) i dugodlakog nemačkog ovčara, koji ima nešto dužu i gušću dlaku. Što se boje tiče, najčešće ih viđamo u kombinaciji crne i smeđe, ali Spirit Dog navodi da se nemački ovčari javljaju u čak 15 boja, od kojih je većina registrovana – s tim što neke retke boje doprinose vrednosti psa, dok se druge prema kinološkim standardima smatraju ozbiljnim nedostacima.
Crni nemački ovčari imaju istu građu, veličinu, i ostale fizičke karakteristike kao drugi nemački ovčari, s tim što su potpuno crne boje (koja, pritom, nije rezultat ukrštanja).
Pre tri godine mediji su izvestili da je u Severnoj Karolini na svet došlo štene nemačkog ovčara u svetlo zelenoj boji zbog koje je nazvano Halk, što je javnost dočekala kao čudo, ali veterinari su objasnili da je štene zapravo samo bilo obojeno mekonijumom. Inače se pod “zelenom” bojom dlake podrazumeva takozvana “gvozdeno siva”, koja je prilično uobičajena za nemačke ovčare.
Beli nemački ovčari imaju potpuno belo krzno, zbog kojeg su ih još u Nemačkoj nepravedno odbacivali kao albino primerke, koji nose genetske slabosti, nasledne probleme i ispiraju bogate boje rase. Američki kinolozi ponovo su ih “otkrili” i popularizovali, a u Evropu su se vratili preko Švajcarske.
Pročitajte još:
Dugodlaki nemački ovčari izgledaju baš kao klasični nemački ovčari, s tim što imaju primetno dužu i svilenkastiju dlaku. Kratka dlaka je oko njuške i na nogama, ali oko vrata je porede s lavljom grivom, uši imaju dodatne “čuperke”, repovi su im raskošniji… Njihovo krzno ne zahteva profesionalnu negu, ali mora da se četka skoro svakodnevno.
Štenci nemačkog ovčara prolaze kroz nekoliko važnih razvojnih faza. Prva je neonatalna, počinje od rođenja i traje oko 2 nedelje, dok su potpuno zavisni od majke – ne čuju, ne vide i provode većinu vremena spavajući i sisajući. U drugoj, tranzicionoj fazi, koja traje od druge do četvrte nedelje, otvaraju oči i uši, počinju da istražuju svoje okruženje i da komuniciraju.
Ključna je treća faza socijalizacije koja traje do 12. nedelje, kad počinju da uče socijalne veštine i interakciju s drugim psima i ljudima, a paralelno se odvikavaju od majčinog mleka i prelaze na čvrstu hranu. Sledi period adolescencije koji se proteže od trećeg do šestog meseca – štene je tad aktivno, radoznalo i to je idealan period za početak treninga i učenja osnovnih komandi.
Dobra hrana za nemačkog ovčara su granule za pse koje koriste mišićno meso kao jedan od osnovnih sastojaka – ono je navedeno na etiketi jednostavno kao govedina, piletina, riba…
Ukoliko sami pripremate jelovnik za svog psa, prema savetima stručnjaka, on treba da ispuni njegove potrebe u energetskim materijama, proteinima, vitaminima i mineralima. Energetska hrana (kuvan pirinač, kukuruzno brašno) treba da čini do 80 odsto ukupne količine grane, proteini (meso – sirovo ili kratko kuvano) od 15 do 20 odsto, potrebni vitamini se mogu obezbediti dodavanjem sirove jetre i žumanca, a minerali svežim butnim kostima dva puta nedeljno.
Mnogi će povući znak jednakosti između nemačkog ovčara i vučjaka. Ipak, neki odgajivači protive se tome navodeći da je vučjak zapravo nastao iz eksperimentalnog ukrštanja nemačkog ovčarskog psa i vuka, te dobili novu verifikovanu rasu.
Prema Vikipediji, na kraju Prvog svetskog rata verovalo se da bi uključivanje reči „nemački“ naškodilo popularnosti rase nemačkog ovčara, pa je zbog antinemačkog raspoloženja tog doba Kinološki savez Velike Britanije rasu preimenovao u „alzaški vuk pas“, po francuskom regionu Alzasa koji se graniči sa Nemačkom. Na kraju, taj naziv je odbačen, nakon brojnih kampanja odgajivača koji su bili zabrinuti da će postati poznat kao hibrid vuka i psa, te uticati na popularnost i legalnost ove rase.
Nemački ovčar nalazi se na listi agresivnih rasa pasa, zbog čega mu je neophodna rana socijalizacija i obuka. Gajen je kao čuvar, odan je vlasniku i porodici, čak bi mogao da bude preterano zaštitnički postavljen, ali ako oseti pretnju sa strane, od neke osobe ili druge životinje, može da bude vrlo opasan.
Nemački ovčari su poznati po tome što vole i štite decu. Međutim, da biste bili sigurni da će vaš nemački ovčar biti dobar sa vašom decom, potrebna je odgovarajuća socijalizacija i obuka od samog početka.
Cene štenaca nemačkog ovčara kod nas se kreću od oko 200 evra, a značajno rastu s pedigreom. Važi pravilo da su mužjaci skuplji od ženki, a retka boja dlake takođe može da pojača cenu za koju nulu. Tako kinološki sajtovi izveštavaju da u 2023. godini plavi nemački ovčar može koštati 1.500 do 2.000 dolara. Crni i crveni nemački ovčar mogu koštati oko 1.800 do 2.000 dolara. Najređa boja je “panda” i ti primerci mogu koštati oko 3.500 dolara.
Najskuplji nemački ovčari su obično štenci sa šampionskim krvnim linijama koji koštaju oko 6.000 dolara.
