24
Plava ribica sa žutim repom vrti se uznemireno poput zbunjene Dori iz "Potrage za Nemom", morski puž kao da se osvrće da joj nešto dobaci a zatim nastavlja da prebira po blistavo belom pesku. Nekoliko narandžastih "klovnova" izviruje iz zagrljaja ružičastih korala, propuštajući jato jarko žutih ribica koje povlače svu našu pažnju... Za taj doživljaj nismo morali da uronimo u neke egzotične dubine, našli smo ga na Dorćolu, u studiju Igora Mirovića.
Igor Mirović je saobraćajni inženjer koji se skoro već dve decenije iz hobija bavi akvaristikom. Prvo je gajio slatkovodne ribice, a nakon jednog ronjenja zaljubio se u svet mora i odlučio da napravi morski akvarijum – mi smo ga upoznali kao Beograđanina koji ima „more“ u kući. Sada je to „more“ preselio u novi prostor Reefrooma u Jevrejskoj ulici, koji izgleda poput fantastične akvarijum galerije, i gde strpljivo odgovara na naša pitanja o svim tim atraktivnim ribicama koje prepoznajemo iz filmova.
„Od ovih su najskuplji žuti tangovi, koštaju oko 200 evra, a postoje iste takve crne s belim tačkama koje koštaju 1.500 evra. Ima i ribica koje koštaju 30.000 evra, ali i mnogo jeftinijih, kao što je „clownfish“ ili popularni Nemo košta 15-30 evra. „Dori“ je srednjeg cenovnog ranga, ali ih ima na puno lokaliteta. Inače, sve ribice koje se koriste za koralnu akvaristiku dolaze iz tropskih krajeva gde su i koralni grebeni. Neke vrste se nalaze na više destinacija, ali žuti tangovi, na primer, žive isključivo na Havajima, zato su i skupi“, kaže Mirović.
Priznaje nam da su njegova strast ipak korali jer deluju tako „vanzemaljski“. U njegovim akvarijumima ima ih raznih, ljuljaju se, pružaju ka površini vode, u svojim neobičnim bojama i oblicima. Gledamo kako ih hrani, otkriva nam da neki mogu da šetaju po dnu, priča o njihovim neobičnim simbiozama s drugim vrstama. Kaže da je priča o koralima zapravo u osnovi toga što radi.
Pročitajte još:
„Korali će možda već za 20 godina izumreti u prirodi i naš cilj je da ih sačuvamo u akvarijumskim uslovima, jer je to jedini način da prežive. Izumiru zbog povećanja temperature mora, oni su jako osetljivi na temperaturu i potrebno im je 24-28 stepeni, a kako se mora zagrevaju, oni u svojim prapostojbinama umiru, a nemoguće ih je u tako kratkom roku preseliti. Dobar deo australijskog grebena je već izgubljen, i drugi koralni grebeni ubrzano izumiru… A kad budu uginuli svi korali, automatski će nestvaran broj riba koje su živele od tih koralnih grebena vremenom uginuti, tako da ćemo neke životinje moći da vidimo samo u akvarijumima“, objašnjava Mirović.
U Srbiji, kaže, danas ima više od 200 morskih akvarista. Možda će ih biti i više kad shvate da to ne mora da bude skup hobi, i da zapravo ne mora da bude mnogo komplikovaniji ni skuplji u odnosu na slatkovodnu akvaristiku.
„Najteže je u početku bila nabavka opreme, preparata koje ljudi sada mogu da kupe bez problema. Sad je sve to jako dostupno, ali u to vreme nisi mogao lako da nađeš ni morsku so za akvarijume, što je osnova… Danas morska akvaristika jeste skup hobi, ali trudimo se da ne bude previše skup za one ljude koji žele sami time da se bave. Sve to može da funkcioniše sa nekim svedenijim stvarima, mali akvarijum od 100 litara može da se opremi za 20-30 hiljada dinara. S druge strane, najskuplji modeli koje smo radili za neke kućne uslove mogu da izađu preko 30, 40 hiljada evra“, navodi Mirović i podseća da je za ovaj hobi najbitnija posvećenost – a sve se usput nauči.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
