Veštačka inteligencija ( AI) uspela je da rekonstruiše „lice Isusa Hrista“ od komada tkanine (torinskog pokrova) za koje neki veruju da je korišćeno da bi se Isus umotao nakon njegovog raspeća.
Na ovakvu ideju došao je britanski Daily Express oni su upotrebili AI da bi rekonstruisali “lice Isusa Hirsta”.
Torinski pokrov vekovima ima podeljena mišljenja, a neki tvrde da se obris Hristovog lica čak može videti u materijalu. Drugi ga rutinski odbacuju kao falsifikat, ali nova tehnologija koju koriste italijanski naučnici sugeriše da platneni čaršaf (pokrov) od 4.24 metra (14 stopa) možda zaista datira iz vremena Hrista.
Prvi put je predstavljena javnosti 1354. godine kao tkanina u koju je bilo umotano unakaženo Hristovo telo nakon raspeća. Od tada ne prestaje da zaokuplja pažnju istoričara, crkvenih poglavara, skeptika i vernika.
Biblija kaže da je Josif iz Arimateje umotao Hristovo telo u platneni pokrov i stavio ga u grobnicu, a ostalo je zapisano da ga je vitez Žofroa de Šarni poklonio crkvi u Lireju u Francuskoj, proglasivši ga Svetim pokrovom.
Obrisi muškarca sa bradom i ranama po telu mogu se pre uočiti na crno-belom negativu, nego u prirodnoj boji platna (sepija). Prve fotografije relikvije napravio je Sekundo Pija 1898. godine piše na sajtu telegraf.rs
A sada je veštačka inteligencija korišćena za reinterpretaciju zagonetne svete relikvije kako bi se otkrilo „pravo lice Isusa“. Daily Express je koristio najsavremeniji AI za stvaranje slika Midjourneiy da stvori simulaciju lica iza pokrova.
Čini se da slike prikazuju Hrista sa dugom raspuštenom kosom i bradom – slično mnogim njegovim klasičnim prikazima. Čini se da ima posekotina i ogrebotina oko njegovog lica i tela, što ukazuje na činjenicu da je upravo ubijen.
Dok skeptici veruju da je nepoznati umetnik iz 14. veka lažirao „Mesijin pokrov“ koristeći boju u prahu bilo na skulpturi ili na telu modela, mnogi katolici su uvereni da je na platnu na neki način utisnut Hristov lik u trenutku vaskrsenje.
Osamdesetih godina prošlog veka, radiokarbonska analiza je utvrdila da je tkanina korišćena za kreiranje pokrova datira iz sredine 1300-ih, neposredno pre nego što je počela njena dokumentovana istorija.
Međutim, dr Liberato de Karo sa italijanskog Instituta za kristalografiju, koristeći novu metodu poznatu kao širokougaono rasejanje rendgenskih zraka, senzacionalno je tvrdio da se tkanina dobro slaže sa sličnim uzorkom za koji je potvrđeno da potiče iz opsade Masada, Izrael, 55-74 godine nove ere.!?
Dr de Karo je bacio sumnju u tačnost datiranja ugljenikom. Napisao je: „Plesni i bakterije, kolonizirajuća tekstilna vlakna, i prljavština ili minerali koji sadrže ugljenik, kao što je krečnjak, koji se lepe na njih u praznim prostorima između vlakana koji na mikroskopskom nivou predstavljaju oko 50% zapremine, mogu biti tako teško u potpunosti eliminisati u fazi čišćenja uzorka, što može izobličiti datiranje.”
Kao dodatnu podršku svojim tvrdnjama, dr de Karo je istakao da su se sitne čestice polena sa Bliskog istoka našle između vlakana platna, isključujući opšte verovanje da je plašt evropski falsifikat.
Tokom godina, brojni skeptici su pokušali da ponovo stvore vekovima staru sliku, sa pomešanim rezultatima. Dok ravnoteža verovatnoća leži u tome što je predmet proizveden od strane neidentifikovanog lažnjaka sredinom 1300-ih, ko god da ga je stvorio, imao bi izuzetnu, gotovo natprirodnu veštinu.
Različite pape su prihvatile Torinski pokrov kao čudesnu relikviju, uključujući Papu Jovana Pavla II i Papu Franju 2013. godine, ali Katolička crkva u celini nema zvanični stav o njegovoj autentičnosti.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare