69
Meteorolog Slobodan Sovilj dao nam je detaljnu prognozu za leto 2024. i ukratko – biće pakleno.
Srbiju je pogodilo snažno nevreme koje je stiglo sa zapada i donelo grad veličine jajeta. Meteorolog Slobodan Sovilj sada za Nova.rs objašnjava šta je tačno superćelisjka oluja koja je postala naša realnost, ali i kakvo je leto pred nama.
Prvo da vidimo kako smo došli do tih superćelijskih oluja.
„Superćelijska oluja je dobro poznati termin u meteorološkim krugovima, ali se ranije retko pojavljivao u javnosti. Oluje su najčešće kategorisane kao nepogode, ali je prethodnog leta, pre svega zbog rasprostranjenosti i intenziteta olujnih oblaka, bilo neophodno da se posebnom retorikom dodatno skrene pažnja javnosti i podigne nivo upozorenja na najviši nivo, kao i da se ukaže na sve moguće rizike i opasnosti od pričinjavanja značajne materijalne štete i ugrožavanja bezbednosti ljudi i životinja. Tog 19. jula 2023. godine preko Srbije se nije premeštala samo jedna već čitav niz (sistem) superćelijskih oluja, koji je bio organizovan tako da je radarski odraz poprimio oblik luka (bow echo sistem) i koji je zahvatio više od 50 odsto teritorije naše zemlje. Za razliku od izolovanih superćelijskih oluja, u kojima najviše štete pričinjava krupan grad i koje su lokalizovane, sistemi superćelija (tzv. bow echo sistemi) najčešće donose orkanske udare vetra, a oni su prethodnog leta u zapadnom Sremu, Mačvi. na jugu Bačke i u Slavoniji dostizali od 40 – 50 m/s. Superćelije se javljaju svake godine u našoj zemlji, dok su bow echo sistemi znatno ređi“, kaže Sovilj.
Naš sagovornik kaže da se od jednoćelijskih i višećelijskih grmljavinskih oluja superćelije razlikuju pre svega po rotirajućoj uzlaznoj struji vazduha, koja se javlja jedino u atmosferskim sredinama sa jakim (izraženim) vertikalnim smicanjem vetra. Rotirajuća uzlazna struja omogućava dug životni vek ovim olujama. Jedino su one sposobne da produkuju krupan grad prečnika većeg od 5 cm, ali i tornado, koji se ne javlja pri drugim tipovima grmljavinskih oblaka.
A kakvo vreme možemo da očekujemo u narednom periodu budući da meteorolozi već najavljuju i do 38 stepeni za narednu sedmicu?
„Trinaestog juna na području Srbije zadržaće se promenljivo oblačno i nestabilno vreme sa čestom pojavom kiše, pljuskova i grmljavina, a zbog očekivane lokalne pojave grmljavinskih nepogoda izdati su i narandžasti i crveni meteoalarm za područje naše zemlje. Tačnu lokaciju stvaranja, premeštanja i jačine samih nepogoda je unapred teško odrediti. Za konrektne lokacije izdavaćemo hitna upozorenja jedan do dva časa unapred i zbog toga savetujemo redovno praćenje svih informacija na sajtu RHMZ Srbije. Maksimalne temperature u većem delu zemlje od 21 do 26 stepeni, a na istoku i jugoistoku i dalje do 30 stepeni“, kaže Slobodan Sovilj za Nova.rs.
Kiša se očekuje još ponegde u petak 14. juna ujutro i pre podne uz nižu temperaturu u svim krajevima, a padavine će posle podne prestati i to će biti početak stabilizacije vremena u našoj zemlji. Najsvežija noć biće petak na subotu (uz minimalne temperature od 8 do 15 stepeni, na planinama i niža, dok će već u subotu u toku dana početi da pristiže topliji vazduh sa Mediterana. Dnevne temperature za dane vikenda ponovo od 27 do 31 stepen.
„Sledeće sedmice (17 – 23. 6.) u većini mesta stabilno i vrlo tollo vreme. Prolazni pljuskovi i grmljavine očekuju se samo u ponedeljak (17. 6.) na jugu i zapadu Srbije. U ostalim krajevima će biti pretežno sunčano. U prvom delu naredne sedmice dnevne temperature od 30 do 35 stepeni, a oko 20. 6. vrednosti će ponegde dostizati od 35 do 38 stepeni. U urbanim sredinama tropske noći sa minimalnim temperaturama iznad 20 stepeni.“
Junski temperaturni rekord u Beogradu je inače postavljen 24. juna 2021. godine, kada je izmereno 38.7 stepeni, a u Srbiji 26. juna 2007. u Negotinu kada je osmotren 41 stepen. Tokom prvih 12 dana juna u Beogradu je jedino oboren datumski maksimum temperature 10. juna.
„Da li će toplotni talas sledeće sedmice (17-23. 6.) imati potencijal da ugrozi postojeće rekorde, preciziraćemo narednih dana, ali je u svakom slučaju veoma topao period ispred nas“, kaže Sovilj.
Pročitajte još:
Poslednja sedmica juna (24–30. 6.) biće ponovo promenljiva uz pljuskove i grmljavinu i uz pad temperature, koja će se vratiti u okvire proseka od 26 do 30 stepeni.
„Očekuje se topao jul, sa srednjom julskom temperaturom vazduha iznad višegodišnjeg proseka i sa odstupanjem oko +2 stepena. Srednja julska temperatura vazduha u intervalu od 23 do 26 stepeni u nižim predelima, a u brdsko-planinskim predelima od 15 do 19. Prognozira se da će srednja maksimalna temperatura vazduha za jul biti od 30 do 32 stepena u nižim predelima, a u planinskim predelima od 20 do 25, dok će srednja minimalna temperatura vazduha biti u intervalu od 15 do 20, a u planinskim predelima od 10 do 15.“
Očekuje se da broj tropskih dana bude u intervalu od 11 (u Požegi) do 18 (u Negotinu), a u Beogradu 15.
Sovilj napominje i da se tokom jula prognozira količina padavina ispod višegodišnjeg proseka u celoj Srbiji.
„Očekuje se topao avgust, sa srednjom avgustovskom temperaturom vazduha iznad višegodišnjeg proseka i sa odstupanjem oko +1 stepen. Srednja avgustovska temperatura vazduha se prognozira u intervalu od 22 do 25 stepeni u nižim predelima, a u brdsko-planinskim predelima od 14 do 19 stepeni. Očekuje se srednja maksimalna temperatura vazduha za avgust od 30 do 32 stepena u nižim predelima, u planinskim predelima od 19 do 25, a srednja minimalna temperatura vazduha u intervalu od 16 do 19, u planinskim predelima od 11 do 15 stepeni.“
Očekuje se broj tropskih dana sa maksimalnom temperaturom vazduha ≥ 30,0 stepeni u nižim predelima u intervalu od 12 do 19, a u Beogradu 15 dana.
„Očekuje se leto toplije od proseka i sa pozitivnim odstupanjem temperature od +2 stepena u odnosu na referentni period 1991 – 2020. godina. Prognoziran broj tropskih dana u Srbiji iznosi od 35 do 60 u nižim predelima. Leto će biti slično ili čak malo toplije u odnosu na prethodno, ali se ne očekuje da će biti oboreni rekordi iz 2012. godine, kada je leto bilo najtoplije i najsušnije u istoriji merenja.“
Ranije je klimatolog Vladimir Đurđević za Nova.rs kazao da ćemo sve češće imati ekstremnije vremenske pojave i da nije više pitanje da li ćemo videti tornada i pijavice nego kada.
Naime, ogromne vrućine nisu jedino na šta treba da se spremimo. Osim jakih suša, poplave i oluje, pijavice i tornada koje smo ranije viđali uglavnom samo u vestima iz Amerike, nažalost, lako mogu da postanu naša realnost.
„Kad je vazduh topliji, u njega može da se smesti više vodene pare. A danas je kod nas vazduh topliji za jedan stepen nego što je bio pre desetak godina i zato u atmosferi u proseku ima sedam odsto više vodene pare. Svaka vrsta olujnog vremena svoju snagu crpi iz te vodene pare. Vodena para je za oblak isto što i gorivo za automobil. Što je vazduh bogatiji tom parom, oluja može da bude snažnija, da proizvde više padavina, jače vetrove, da ostane duže u atmosferi. A pošto je kod nas sada toliko te vodene pare, svaka oluja koja nam se desi može da bude razornija od onoga na šta smo navikli. I za ovo leto i svako naredno postoji rizik da se desi oluja kakvu pre toga nismo videli. Postoji rizik da se pojavi tornado koji je znatno ozbiljniji od onoga što smo do sada videli. Nije pitanje više da li ćemo tako nešto videti nego kada ćemo videti“, kazao je Vladimir Đurđević, klimatolog.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
