1
Skulptura "Iron Maiden" varaždinskog umetnika Nikole Vudraga prodata je u Varšavi za 712.000 evra.
Uz Vudraga, izlagalo je još 15 poljskih umetnika, a novac ide u humanitarne svrhe za obrazovanje dece u Gani i ukrajinsku mladež. Ukupno je prikupljeno 1.380.000 evra što znači da je njegova skulptura obezbedila više od pola iznosa. Kupio ju je par koji se bavi investiranjem u poslovne zgrade. Imao je priliku i razgovarati s njima, pa je čuo i što ih je privuklo.
„Kaže: ‘Vidjela sam je kod sebe na zidu doma i to je bilo to. Mene nije bilo briga koliko će cijena ići gore, ja sam to jednostavno htjela.’ A to su ti krugovi kupaca koji kad nešto hoće, naći će način da to i dobiju“, ispričao je Vudrag, a prenosi Dnevnik.hr.
Skulptura deli ime s poznatim bendom, ali… „To je sprava za mučenje iz srednjeg vijeka. Ja sam na tim skulpturama završio. To je oko pet i pol, šest tisuća komada šipkica koje su varene jedna do druge. To je jedan težak i mukotrpan posao, ali se na kraju isplati“, ističe umetnik.
Pročitajte još:
Autor je i najveće skulpture Nikole Tesle, koja je izrađena od čelika, visoka 12 metara, teška oko dve tone. Njegov rad još je od ranije prepoznat i u inostranstvu, pozvan je da svoje radove izloži u jednom od najposećenijih svetskih muzeja s adresom u Londonu, kao i tokom Venecijanskog bijenala…
Međutim, svetski uspeh varaždinskog vajara nije došao slučajno, niti lako.
Nikola je poziv teologa zamenio umetničkim, ali život umetnika u Hrvatskoj nije baš bajka. Index.hr piše da je čak „u jednom trenutku živeo kao beskućnik“. I onda je rešio da ode.
„Presudilo je u momentu kad je moja sadašnja supruga Paula, a tada djevojka, rekla „dosta bi bilo“, jer je vjerojatno vidjela nešto u meni što okolina nije. Otišli smo u Pariz „na odmor“ i zadnji dan u Parizu upoznali galeristicu Amelie koja mi je doslovce promijenila život i vratila nadu u umjetnost“, priča umetnik.
Pripremajući svoju prvu izložbu u Parizu završio je nekoliko puta u bolnici. „Kako je krenula pariška priča i narudžbe od galerija, odjednom je počela velika potražnja za radovima i sve što sam ikad želio raditi tad sam konačno i mogao. Radio sam danonoćno, nisam previše spavao, i još bih vozio radove 18 sati do Pariza, postavio u galeriji i vozio natrag drugih 18 sati. Naravno, od previše forsiranja, redovitog nespavanja i varenja rušio sam se po radioni i završio nekoliko puta na infuziji.“
I u Parizu je imao uspeha, ali priznaje da je „Čelična devica“ dostigla šest puta veću cenu od najviše dotadašnje prodate skulpture. A na pitanje: može li umetnik u Hrvatskoj živeti od svog rada? – odgovara: „Umjetnik definitivno može živjeti od svog rada, a može čak i u Hrvatskoj. No to ne znači da će biti miljenik likovnjaka u Hrvatskoj, što je suprotno nekom inozemnom iskustvu gdje se umjetnici drže zajedno i surađuju.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
