1
Pokojna 2020. godina nas je sve pretvorila u naše matorce, sa onim čestitkama "samo neka je života i zdravlja, sve ostalo će već doći, čuvajte se, cmok cmok". I ja sam to svima poželela i, da se razumemo, to i dalje stoji (moja hipohondrija posebno odobrava), ali danas sam, negde između jedenja ostataka tužne ruske salate, napravljene u sramotnoj količini za dvoje, gledanja Novogodišnjeg koncerta bez publike i nesvesnog užasavanja što se neki tamo ljudi GRLE na sred Kneza u toku prenosa na RTS-u, shvatila da je to sve baš bezveze.
Piše: Ljubica Krstić
„Srećna Nova, nadam se da nećes umreti“. „Želim ti da preživiš“. „Samo da te ne sahranimo u 2021, sve ostalo će već doći“. To nije sve što bih vam poželela u ovoj godini, i jebe mi se što je upravo završeni krug oko Sunca dao sve od sebe da nam maksimalno spusti kriterijume, pa da puko preživljavanje sad i zvanično bude dovoljno dobro. Ja bih ipak nešto malo više.
Želim vam da živite, a ne da ne umrete. Da otputujete negde gde nikad niste bili i da vam bude onaj super osećaj kad radite isto što biste radili u svom gradu, samo je sad baš super jer ste negde drugde i kao jej, strava, vidi pijem kafu u kafiću, blago meni. Da se napijete od nekog baaaš dobrog vina u nekom baaaš super društvu i da vas sutra glava boli samo od toga koliko ste para potrošili.
Da date otkaz na tom sranje poslu i da nađete novi na kom vam je strava, ili da napredujete na poslu na kom vam je već strava, ili da šef koji vam pravi pakao od života reši da da otkaz i ode da gaji koze na Suvoj planini, a vi mu poželite sve najbolje, ponekad i naručite sir od njega kad se posao razradi, šta vam tesko, a i dobar mu je sir. Ili da vi konačno smognete snage da odete da gajite koze na Suvoj planini!
Da jedete negde neku baš dobru klopu, ali tako dobru da ćete jednog dana svojim unucima, kad se slučajno spomene to jelo, da kažete „uffff, što sam jednom jeo to dobro tu i tu, ta kafana više ne postoji, ali što je bilo dobro, iiiih“.
Da imate najbolji seks u univerzumu, pijani od strasti i zaljubljeni u život (to nećete spominjati unucima). Da krenete na kafu sa drugaricom, a vratite se kući dva dana kasnije, pa da se za 20 godina i dalje smejete jer se ne sećate šta se tačno desilo, al znate da je bilo do jaja.
Da se zaljubite kao kreten, pa da svi prevrćemo očima jer samo o toj osobi pričate i muka nam je svima više, ali kao srećni smo jer ste vi srećni. I tako, jos hiljadu stvari vam želim, samo vam ne želim da vam ikada više poželim „samo da ne umreš“. Preživeli smo. Hajde sada malo da živimo.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
