13
Sandra je o svom ocu znala otprilike samo to da je bio gastarbajter iz Jugoslavije, ali - rešila je da pokuša da ga nađe.
„Ja sam Sandra, imam 44 godine i trenutno živim u Salcmundeu i tražim svog oca kog nisam nikada videla. Sredinom sedamdesetih došao je u grad moje majke kao gastarbajter, gde je radio najviše godinu dana, a pre toga je bio majstor u svojoj zemlji – Jugoslaviji. To je sve što znam“, otkrila je Sandra pred kamerama jedne nemačke televizije za emisiju autorke Julije Lajših.
U pitanju je jedna od onih emisija u kojima se traga za davno izgubljenim članovima porodice ili prijateljima, pa je tako i Sandra odlučila da pokuša da pronađe oca.
Ipak, o njemu je tako malo znala. Stalno je, kaže, pitala majku ko je on i gde je, ali ona ili nije znala ili nije želela da joj kaže istinu.
„Nije mi otkrivala ni da li je to bila velika ljubav ili nije i koliko je trajala. Tražila sam i slike, ali nikada nisam dobila informacije koje sam tražila, a o njemu nisam uspela da pronađem nikakav podatak. Samo želim da znam ko mi je otac“, rekla je Sandra.
Prema imenu, prezimenu i godini rođenja Sandrinog oca, Julija je došla do jedne stare beogradsku adresu i poslala svoju saradnicu Jasmin u Srbiju, da istraži slučaj. Ona je po dolasku u Beograd prvo pokucala na vrata Skupštine, odakle je upućena u Gradsku upravu.
„Čovek sa kojim sam razgovarala, rekao mi je da je 2011. godine čovek po imenu Dragomir Stojisavljević preminuo i da je sahranjen na beogradskom groblju. Nažalost, bojim se da je reč o Sandrinom ocu“, rekla je Jasmin u kameru i uputila se na groblje, gde se uverila u to.
Julija je u Kelnu saopštila Sandri tužnu vest. Nakon prvobitnog uzbuđenja, pa razočaranja, Sandra je priznala da bi joj bilo drago da upozna bilo koga, ko bi joj otkrio kakav je njen otac bio, kako bi mogla bolje da upozna sebe. Informacije do kojih je došla, uključujući Dragomirove fotografije i privatne video snimke, Julija je predstavila Sandri u video snimku.
„Dragomir rođen u Mrkovici, od milja zvan Dragoslav, ’60. godina došao je u Beograd, gde je radio kao zidar, a potom je radio i u Iraku, Iranu, Kuvajtu, i Istočnoj i Zapadnoj Nemačkoj. Bio je veseljak sa dobrim smislom za humor. Voleo je da bude okružen društvom i životinjama. 2000. godine dijagnostikovana mu je plućna embolija i dugogodišnja borba protiv bolesti okončana je 2. decembra 2011. godine u Beogradu“, navodi se u videu.
Tragom informacija koje je dobila u Gradskoj upravi, Jasmin je nastavila svoju potragu u Srbiji. Zanimljivo je da je Draganovo rodno selo spalo na samo jednog stanovnika, ali preko Draganove stare poznanice uspela je da sazna da ima sina po imenu Milan, koji živi u Beogradu.
„Srećan sam, ali se osećam čudno, uopšte nisam znao to dosad. Prosto ne mogu da verujem da je to tako, ali drago mi je da imam sestru. Radujem se, drago mi je. Jedva čekam da je upoznam, da vidimo sličnosti“, u neverici je pričao Milan i sa Jasmin podelio uspomene na oca.
Nakon nekoliko dana, usledio je i emotivan susret brata i sestre koji do ove godine nisu ni znali za postojanje onog drugog, prenosi Blic.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
