10
Tijana i Vasilije, mladi par iz Beograda, umesto posla u struci, odmah posle diplomiranja izabrali su konobarenje u Splitu. Privukla ih je zarada, dobri uslovi rada, ali i šarm Mediterana. Zašto su se odlučili za Hrvatsku i zašto baš ovaj posao, otkrili su u razgovoru za "Slobodnu Dalmaciju".
– Radim kao konobar već tri godine. Početkom ove godine na Jutjubu sam gledao gde sve ljudi rade u sezoni. Neki su govorili o iskustvu rada u Crnoj Gori, drugi u Hrvatskoj, što me pouvklo da pogledam oglase. Bilo je oglašeno tridesetak radnih mesta, jednostavno smo se javili na konkurs i dogovorili – kaže Vasilije za Slobodnu Dalmaciju, koji, dodaje, ceni činjenicu da radi baš u Splitu i restoranu koji je na dobrom glasu
Tijana Dobrić poreklom je iz okoline Šibenika. Dolazila je ranije na letovanja u Dalmaciju. Po obrazovanju je medicinska sestra, a oboje su završili fakultet za sanitarnog ekološkog inženjera.
– Mi smo praktički mesec dana posle diplomiranja stigli u Split – kaže.
Nema posla u struci?
– Ima, ali su plate jako male. Manje su nego da radiš kao konobar na bilo kom mestu – objašnjava Vasilije Krivokapić.
– Gledala sam oglase. I ono što su inženjera tražili, nije bio uslov naš fakultet, nego šumarski. Iskreno, mene je on malo više nagovorao da odemo da radimo u Split i upalilo je – kroz osmeh je rekla Tijana.
Vasilije je znao da su plate u ugostiteljstvu u Hrvatskoj donekle bolje.
– Ti kao konobar u Srbiji možeš da zaradiš 550 evra maksimalno. Čak i da imaš iskustvo od deset godina rada. Svakako se isplati više doći ovde nego raditi u Srbiji – rekao je Vasilije.
Par je pričao i cenama u Splitu koje su visoke u turističkoj sezoni.
– Ako ih uporedimo s onima u samom centru Beograda, cene su slične, ali u radnjama je jeftinije. Naročito u privatnim radnjama koje rade po celu noć, a cene su im povoljnije nego ovde. Van toga skupo je kao i u Splitu. Kad bismo kupili ovde i tamo iste proizvode u istom trgovačkom lancu, možda bi bilo pet evra jeftinije u Srbiji, kažu Tijana i Vaslije.
Prokomentarisali su i da li im je neko rekao – zašto idu u Hrvatsku.
– Na početku su to roditelji rekli i meni i njoj, ali ja sam znao da nećemo imati problema. Ovde su nas dočekali svi kao sve druge ljude. Zapravo, svi smo mi manje-više isti: Srbi, Hrvati, Crnogorci… i dobro se međusobno razumemo. Bolje ćemo se mi slagati jer nema jezičke barijere nego da smo, recimo, među Šveđanima. I to je normalno – kaže Vasilije, koji se bavi košarkom i kaže da planiraju da dođu da rade i sledeće godine
– Doći ćemo ranije nego ove godine sigurno – obećava Tijana.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
