0
Pravoslavni vernici 14. februara slave Svetog Trifuna, koji se smatra zaštitnikom vinogradara i poljskih radova.
Sveti Trifun je u narodu poznat i pod imenima Orezač, Zarezan, Zarezojlo, Sveti Tripun, Sveti Trivun.
Prema predanju, sveti Trifun rođen je u selu Kampsadi u Frigiji, u siromašnoj porodici i bio je veoma pobožan od najranijeg detinjstva. Kao dete vreme je provodio čuvajući guske, a od Boga je dobio „dar čudotvorstva i isceljenja“, pa je za života iscelio mnoge bolesnike, isterivao demone iz mnogih ljudi i pomagao onima koji su mu se obraćali za pomoć.
Bavio se domaćom ekonomijom i čuvanjem gusaka, ali pošto je bio odan Hristovoj veri, Bog ga je obdario darom čudotvorstva pa je mnoge bolesnike od raznih bolesti molitvama lečio.
Prema legendi, Sveti Trifun imao je isceliteljske moći. Postao je poznat nakon što je iscelio princezu Gordijanu, ćerku rimskog cara Gordija od duševne bolesti zbog čega ga je car izdašno nagradio. Trifun je sve bogatstvo podelio siromašnima i nastavio da čuva guske. Pogubljen je za vreme vladavine cara Dekija, progonitelja hrišćana, jer nije želeo da se odrekne svoje vere. Sahranjen je u svom rodnom mestu.
Svetog Trifuna slave esnafi, vinogradari i mehandžije. Slava Sveti Trifun se na poseban način obeležava u domaćinstvima koja se isključivo bave vinogradarstvom i voćarstvom uz presecanje slavskog kolača i simboličnog orezivanja čokota u vinogradima.
Širenje kulta ovog svetitelja datira od V veka, a vinogradari i voćari su u našim krajevima slavu Svetog Trifuna obnovili pre desetak godina, sa obnavljanjem zasada vinove loze.
Posebno u vinogradarskim krajevima Vojvodine, Šumadije i Pomoravlja to je najveći vinarsko-vinogradarski praznik.
U narodu je za ovaj praznik vezano mnoštvo raznih običaja i verovanja, uključujući i neka danas zaboravljena verovanja.
Buduću da je Sveti Trifun slava vinogradara, na ovaj dan je običaj da vinogradari orežu barem jedan čokot vinove loze nakon čega ga polivaju vinom. Verovanje je da će tako vinograd bogatije rađati.
Sveti Trifun se smatra čuvarem bilja, njemu se mole da sačuva njive i vinograde od štetočina, a veruje se da upravo 14. februara priroda počinje da se budi iz zimskog sna, uz buđenje ljubavi kod ljudi.
Ako na Svetog Trifuna pada kiša, rodiće šljiva, a ako padne sneg, godina će biti kišna i rodna, a ako je vedro, godina će biti sušna.
Sneg može da iznenadi, ali se to smatralo berićetnim, pa se govorilo: „Zatrpaj Tripo, zaspi Simo“! (reč je o Sv. Simeonu Mirotočivom, 26. februara). Oni koji ne izgovore ove reči na današnji dan, prema narodnom verovanju, neće imati rodne njive.
U selima Šumadije slave se kao zavetan dan, jer se smatra da on štiti sela od grada i poplave.
Ponegde se u vinogradima priređuju i ručkovi na koje se pozivaju i slučajni prolaznici, jer se smatra da će to domaćinu i celoj kući doneti sreću. Inače, baš zbog toga danas nikako ne bi trebalo da sa kućnog praga oterate slučajne prolaznike.
Zbog svoje čvrstine, upornosti i istrajnosti u odbrani vere, Sveti Trifun je izabran za zaštitnika vinogradara koji Trifunove muke poistovećuju sa svojim radom i svojom mukom.
Naime, vinogradari osam meseci godišnje služe čokotu, ne gubeći veru i nadu da će ga sačuvati od bolesti i prirodnih nepogoda i da će njihov trud uroditi bogatom berbom i dobrim vinom. Zato postoji verovanje da Sveti Trifun štiti sela i naselja od grada i poplava, odnosno da je čuvar vinograda i drugih useva od raznih štetočina.
Na današnji dan mu baš zato nikako ne bi trebalo zaboraviti – upaliti sveću.
Ako se dogodi šteta od insekata, miševa i drugih poljskih štetočina, Pravoslavna crkva je ustanovila poseban molitveni čin koji se, posredstvom sveštenika uz prisustvodomaćina, vrši na njivama i baštama. Pri ovom činu uzima se ulje iz kandila Svetog Trifuna i bogojavljenska vodica, pa sveštenik unakrst škropi njivu, baštu ili vinograd čitajući molitvu.
Kult Svetog Trifuna veoma je razvijen u srpskim krajevima, a neke srpske porodice ga slave kao krsnu slavu. Slava Svetog Trifuna se na poseban način obeležava u svim domaćinstvima koja se isključivo bave vinogradarstvom i voćarstvom uz presecanje slavskog kolača i simboličnog orezivanja čokota u vinogradima.
Veruje se i da Sveti Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i od tog dana sneg počne da se topi. Po nekim shvatanjima ovim danom počinje proleće, priroda počinje da se budi, kao i ljubav kod ljudi.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
