1
Šta je tačno superćelijska oluja i koji znakovi na nebu pokazuju da takvo razorno nevreme dolazi?
Superćelijska oluja je termin koji je široj javnosti postao poznat tek nedavno i sa sobom nosi strah jer su u pitanju vrlo opasne vremenske nepogode kakve doskoro nismo viđali.
Šta je tačno superćelijska oluja, za Nova.rs je objasnio klimatolog Vladimir Đurđević.
„Superćelijska oluja je tip olujnog sistema za koji je karakteristično da tzv. uzlazna struja u oluji ima vrtložnu komponentu kretanja. Kod olujnih oblaka koji nisu superćelijski vlažni prizemni vazduh se podiže pravolinijski u vertikalnom pravcu i tokom podizanja dolazi do kondenzacije i formiranja padavina koje se na kraju izluče iz oblaka u vidu kiše ili grada. U slučaju superćelijskih oluja vazduh se podiže po spiralnoj putanji, kao po nekim zamišljenim spiralnim pokretnim stepenicama.“
Pošto je to spiralno uzdizanje mnogo efikasnije u smislu transporta vlage, iz prizemlja u više slojeve, gde dolazi do formiranja padavina, ovakav sistem može da produkuje znatno više padavina, da duže traje i proizvede jače vetrove u svojoj okolini, kaže naš sagovornik.
„Razlog je to što je snaga same oluje direktno proporcionalna količini vlage koja učestvuje u njenom formiranju. Vrtložna komponenta kretanja u uzlaznoj struji vazduha je i razlog zašto veoma često u specifičnom delu superćelijske oluje dolazi do pojave tornada. Šta više, postojanje tornada u jednom delu superćelijske oluje je skoro pa preduslov da znamo da li je neka oluja superćelijska ili se radi o standardnom olujnom oblaku.“
A pošto ove pojave mogu da postanu opasne po život, bitno je prepoznati ih na vreme. Na sajtu SevereWeatherEu predstavljaju 10 znakova superćelijske oluj koji se mogu opaziti na nebu.
Superćelijske oluje se formiraju u okolnostima kada se vetar povećava sa visinom, zbog čega se tok superćelije naginje uzlazno stvarajući tipičan nagnut izgled.
Superćelije razvijaju dva različita silazna strujanja, koja su dinamički različita. Prednje bočno strujanje FFD je oblast silaznog vazduha na prednjem delu oluje sa grmljavinom. Sastoji se od hladnog i vlažnog vazduha i proizvodi kišu i grad.
Zadnje bočno strujanje RFD je oblast silaznog vazduha koja se nalazi na zadnjem pratećem delu superćelijske oluje. Različite količine padavina mogu doći iz prednjeg bočnog strujanja u zadnje.
Deo oblaka nalik na zid je izraženo spuštanje u osnovi superćelije koja je bez kiše. Formira se tako što se kišom ohlađen vazduh iz zadnjeg i prednjeg bočnog strujanja povlači nagore sa toplijim vazduhom u uzlazno strujanje.
Takozvani rep oblaka, tj. rep dotoka je produžetak oblaka u vidu zida. Nastaje kada topli, vlažni vazduh dođe u kontakt sa hladnijim vazduhom. Ima ih u mnogim oblicima i veličinama, a ponekad su dugi i nekoliko kilometara.
Superćelije često izgledaju kao da imaju više dovodnih puteva. Moguć je jedan dominantan dovodni pojas kroz koji ide priliv toplog vazduha ili više manjih.
Superćelije, posebno izolovane, često razvijaju jasne pruge u središnjem delu.
U najekstremnijim slučajevima mogu izgledati kao naslagane ploče.
U superćelijskom oblaku može postojati i prorez koji se uvlači unutra i u tom delu nema kiše. To je jedna od karakteristika superćelijske oluje.
Obično ima prepoznatljiv oblik potkovice.
Svod superćelije koji se vidi iza silazne struje prednje strane takođe je odlika superćelijske oluje. Ipak, nema ga na svim superćelijama i zavisi od uzlaznog nagiba i pomeranja padavina.
Grad veličine preko pet centimetara može da nastane samo iz superćelijske oluje. A koliko to razorno može da bude, videli smo nažalost nedavno kad je snažno nevreme pogodilo Osečinu.
Superćelije često izgledaju kao da su u rotaciji i to je još jedan znak po kom ih možete prepoznati na vreme i skloniti se na bezbedno.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
