0
"Kakvu sreću imam što ne živim u Beogradu."
Kolaps na Brankovom mostu – ta slika po pravilu svaki dan u Beogradu. I čini se da nema toliko veze koje je doba dana, kao da je sve jedan veliki špic. Tad možete da kasnite na sastanak, da umirete od gladi, da vam se ide u WC, da dete nema ko da pokupi u vrtiću – gužva je gužva i tu su svi u istom sosu. I nema ni napred ni nazad. Samo nepregledna kolona vozila koja kao da će tu ostati zauvek.
I šta tad čoveku prolazi kroz glavu dok tako stoji zaglavljen na mostu, a dragoceno vreme ide?
To su nam otkrili čitaoci.
Kako kažu, jedna od prvih pomisli je – što nisam krenuo peške.
Naravno, misao koja se sve to vreme vrti u glavi je – samo da pređem, posle ću sve lako.
Takođe, tu su i brige za auto.
„Šta bi bilo da ode primarni cilindar kvačila?“
Pročitajte još:
Kažu ipak neki da to nije najgore, jer tvrde da je lakše preći most od onog što sledi posle.
U tim trenucima razmišljaju neki i malo unapred, pa se pitaju šta će tek biti na Brankovom ako više ne bude starog mosta.
Ima i onih koji Brankov pređu tek ponekad, ali i to im je dovoljno…
Pojedini bi da udare brigu na veselje.
Na kraju neki zbog saobraćajnog pakla na Brankovom mostu, pomisle sledeće:
„Prvo pomislim kada ću da se iselim iz ovog grada.“
S druge strane, ima i onih koje gužva inspiriše na biznis ideju.
„Pomislim kada bi bio ovo moj most, stavio bih rampu na ulazu i izlazu iz mosta i naplaćivao bih 50 dinara ulazak i 50 dinara izlazak sa mosta. I koje bih tu pare dnevno uzimao.”
BONUS VIDEO: Saobraćajni kolaps u jutarnjem špicu
