0
Iako možda na prvu loptu pasivne kuće imaju prizvuk revolucionarne i inovativne građevinske tehnike, njihova gradnja je započeta osamdesetih godina prošlog veka u Nemačkoj. Ove kuće ne izgledaju ništa drugačije od drugih sličnih stambenih objekata, a ipak imaju mnogo niži negativan efekat na životnu sredinu zbog visoke energetske efikasnosti, komfora i zaštite od propadanja. Da li neka kuća ispunjava zahteve "pasivnosti", odlučuje institut Passivhaus osnovan 1996. godine koji dodeljuje odgovarajuće sertifikate.
Cilj projektanata je da račune za električnu energiju u pasivnim domaćinstvima svedu gotovo na nulu.
Temelji, zidovi, krov, vrata i prozori su sastavni elementi pasivnih objekata, ali su oni ipak proizvedeni po različitim standardima koji obezbeđuju manji gubitak energije iz prostora. Tome doprinosi i specifičan način gradnje, piše National Geographic Srbija.
Ono po čemu se pasivne kuće ipak značajno više razlikuju od običnih jeste što u njima nema radijatora ili podnog grejanja. Zagrevanje prostora zimi, ali i hlađenje leti je prepušteno vazduhu iz spoljne sredine koji se, zahvaljujući sistemu ventilacije, dogreva ili hladi u skladu sa potrebama.
PROČITAJTE JOŠ:
Stanari mogu da očekuju temperaturu oko 20 ºC zimi i 26 ºC leti bez uključivanja ventilatora ili grejalice.
Kako bi građevina bila svrstana među pasivne, ukupna godišnja potrošnja energije za grejanje, toplu vodu i sve kućne aparate ne sme da prelazi 120 kWh po kvadratnom metru. Štaviše, cilj projektanata je da račune za električnu energiju u pasivnim domaćinstvima svedu gotovo na nulu.
Građevinu postavljaju prema jugu, biraju adekvatnu lokaciju, oblik, raspored prostorija. Zatim odlučuju o odgovarajućoj veličini i rasporedu vrata i prozora, implementiraju efikasan sistem pripreme tople vode, biraju elektronske aparate, LED rasvetu i sadnju vegetacije, predlažući eventualnu upotrebu alternativnih energetskih izvora u projekat poput male solarne elektrane na krovu objekta. Da bi srećni dočekali mesečne dažbine, vlasnici pasivnih porodičnih gnezda ulažu i do 15 odsto više novca za konstruisanje ovakve kuće.
Kaže se da onaj ko ne plati na mostu, plaća na ćupriji. S obzirom na to da oni „plate“ već na mostu, preko ćuprije prelaze gotovo džabe i investicija u „mostarinu“ im se isplati nakon 7-8 godina života zbog malih režija i troškova održavanja u pasivnom domaćinstvu.
Priliku da dobiju epitet „pasivnih“ objekata imaju i zgrade, bolnice, vrtići, pa čak i zoološki vrtovi.
Procenjuje se da stambene jedinice u Srbiji trenutno troše i do pet puta više energije nego one u Evropskoj uniji. Pasivne kuće su idealno sredstvo za smanjenje energije s obzirom na veliku energetsku iscrpnost srpskih domova. Prvi pasivni stambeni objekat u Beogradu podignut je 2016. godine u Slancima i delo je arhitekte Vladimira Lovrića.
***
Bonus video: Pica u kućnim uslovima
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
