0
Neki meteorolozi sve češće u priči o minusu pominju polarni vorteks. Zvuči pomalo strašno i pitamo se kakve su šanse da nas zakači.
Situacija s klimom je totalno čudna. Proleće je kod nas stiglo za Novu godinu, a na severu Evrope bilo je i minus 43. Stručnjaci sve više pominju polarni vorteks – a šta zapravo znači taj pojam i ima li šanse da takva „kataklizmična zima“ zahvati i naše područje?
Malo smo istražili taj novi pojam i odmah da vam kažemo – strahu i panici mesta nema, a u to nas je uverio i naš metorolog Nedeljko Todorović.
Zemljina atmosfera sastoji se od šest slojeva koji okružuju našu planetu, a kakvo će nam vreme biti na dnevnom nivou, zavisi od dinamike u najniža dva sloja, a ta dva sloja zovu se troposfera i stratosfera.
Sloj koji je najbliži površini Zemlje jeste troposfera – dubok je oko 12 km i proteže se od zemlje do neba. Njegova dubina varira od oko 8 km do skoro 20 km, u zavisnosti od toga gde živite. Troposfera je najdublja iznad ekvatorijalnog regiona, ali postaje mnogo tanja iznad Severnog i Južnog pola, piše severe.weather.eu.
Iznad ovog sloja nalazi se mnogo dublji sloj poznat kao stratosfera. To je sloj debljine ili dubine od 11-50 km sa veoma suvim vazduhom. Stratosfera takođe ima ozonski omotač, od vitalnog je značaja za zaštitu života naše planete od potencijalnih uticaja solarne oluje sa Sunca ili iz svemira.
Još jedna bitna karakteristika u stratosferi jeste polarni vrtlog ili polarni vorteks – ogroman, trodimenzionalni prsten moćnih vetrova koji se kreću nebom iznad nas.
Polarni vrtlog vrti se oko Severnog pola kroz vazduh na oko 20-50 km iznad površine Zemlje uz vetar silne brzine.
Troposfera i stratosfera su ključne za našu klimu, pošto polarni vrtlog pokriva većinu donje polovine atmosfere. Budući da se vrtlog proteže od sredine Zemljine troposfere do sloja stratosfere, on ima glavni uticaj na zimsko vreme na visokim i srednjim geografskim širinama svake godine – a to su Kanada, SAD, nedavno se osetio i u severnoj Evropi i Aziji, jer je polarni vrtlog poremećen i pomeren na drugu stranu Severne hemisfere.
Polarni vrtlog je najjači tokom zime i na Severnoj i na Južnoj hemisferi i povezan je s najnižim delovima naše atmosfere.
Dakle, to uslovljava kakvo će nam vreme biti na dnevnom nivou na različite načine.
Uglavnom, polarni vrtlog iznad nas je pokrenuo sve dinamičke vremenske sisteme, od hladnoće i zimskih oluja u Kanadi i SAD do nedostatka zimskih uslova i snega u drugim delovima Severne hemisfere.
Stavljajući sve delove slagalice, polarni vrtlog je ogroman ciklon u našoj atmosferi. Aktivan i snažan polarni vrtlog tokom zimske sezone 2023/24. bio je glavni pokretač hladnoće nad Sibirom i nedavno širom Laponije u severnoj Evropi. U međuvremenu, najintenzivniji deo polarnog vrtloga, njegov južni režanj, postepeno se pomera ka severnoameričkoj strani Severne hemisfere, piše severe-weather.eu.
A kako to utiče na nas? Izgleda nikako.
Zamolili smo meteorologa Todorovića da nam kaže ponešto o tom polarnom vrtlogu, koji neki meteorolozi pominju poslednjih dana. Naravno, stručnjak nam je kao i mnogo puta do sada demistifikovao stvar:
„Više nekih mojih kolega vole da se prave važni da znaju neku terminologiju. Polarni vorteks je uobičajeni polarni vrtlog jeste oblast niskog pritiska oko pola – leti i zimi, to nije nikakav novitet. To je običan ciklon samo što je po visini izraženo, ništa drugo. Onda se od njega odvoji jedan deo te cirkulacije i ide malo ka jugu, pa zakači i nas, i ne samo nas. Vorteks ili vrtlog je pojava koja postoji milionima godina, to nema nikakve veze sa ovim trenutkom. Na polovima se nalezi hladan vazduh oduvek.“
U prevodu – kada saberemo sve što smo našli – polarni vrtlog nam neće doneti ni sneg, ni led, ni smrzavanje – ništa bitno.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
