0
Ubod može da bude fatalan.
Poslednjih godina povećava se broj stršljenova čija su gnezda locirana u neposrednoj blizini ljudi. Bilo koje skriveno mesto u domaćinstvu može biti pogodno za zajednicu stršljenova. To je skoro svako mesto koje ne kisne.
Primera radi, ose prave gnezdo veličine pet ili šest, pa i do dvadesetak centimetara. Kod stršljena je to gnezdo nekada veliko kao fudbalska lopta, a ima primera velikih i kao otvoreni kišobran.
Kako su ubodi ovih insekata vrlo bolni, a vrlo često mogu da ozbiljno ugroze zdravlje ubodenog, građani se, kada pronađu gnezdo, s razlogom uplaše. I vrlo često ne znaju šta da rade. Pokušaju sami da reše problem, što im vrlo često ne pođe za rukom jer ne znaju koga da pozovu od stručnih službi.
Po sastavu otrov stršljena je manje toksičan od otrova osa, ali je žaoka stršljena deblja i duža, pa probija u dublje slojeve kože i izaziva veći osećaj bola i crvenilo. Prema uputstvima lekara, mere prve pomoći su vađenje žaoke pincetom, ukoliko je u koži, i stavljanje hladnog obloga na mestu uboda. Ukoliko je ubod u predelu usta ili grla, može se pojaviti i burnija
reakcija. Povređenom, ukoliko je moguće, treba dati led koji mora držati u ustima i na taj način pokušati da smanji oteklinu.
Borbu protiv stršljenova je najbolje započeti još u proleće, a ona se svodi na primenu insekticida, spaljivanje gnezda ili postavljanje mamaca. Jedan od najpopularnijih mamaca pravi se od plastične flaše u koju se sipa mešavina voćnog soka, sirćeta ili piva. Stršljenovi, namamljeni mirisom, ulaze u bocu iz koje ne mogu da izađu i utapaju se, dok je za pčele taj miris
odbojan i zaobilaze zamku.
Pročitajte još:
Kod spaljivanja gnezda dešava se da se takvi pokušaji završe požarom, pa treba biti obazriv i izbegavati ovu metodu.
Postoje i stručne službe koje se bave uništavanjem stršljenova. Danas, skoro da nema većeg grada u kojem ne postoji služba koja se bavi dezinsekcijom. I oni su uglavnom prava adresa za sve koji budu imali bliski susret sa gnezdima stršljenova.
Postoji više vrsta, a naše podneblje naseljava evropski stršljen. Gnezda grade u šupljem drveću, šupama, dimnjacima, tavanima, pod strehama i zapuštenim mestima. Odrasle jedinke se hrane sokovima drveća i voća, a larve proteinskom hranom – ulovljenim insektima. Lete i love ne samo po danu već i za vreme vedrih i toplih noći. Radijus kretanja stršljena u potrazi za hranom je oko dva kilometra od gnezda.
BONUS VIDEO: Dr Katarina Bajec: Kako pravilno izvaditi krpelja?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
