0
Redži Oza u Beograd je došao zbog ljubavi. Ostao je duže nego što je planirao, a sada se sprema da se vrati u Majami i učestvuje u "istorijskom trenutku" svoje zemlje.
Redži ima 29 godina, iz Majamija je i jedan je od retkih koji se tokom pandemije koronavirusa nije brže-bolje vratio u svoju zemlju. Na razgovor stiže bajsom i smeška se dok nam objašnjava da srpski ne govori, ali „malo razume“. Priča kako je u Srbiju došao zbog svoje devojke, koju je upoznao u Majamiju.
„Prvi put sam došao ovde u avgustu 2018. i ostao oko šest meseci. Vratio sam se u novembru i nisam planirao da ostanem ovako dugo. Onda je vreme prolazilo, desila se ta situacija s kovidom… Imao sam priliku da se vratim u Majami, ali sve je bilo u poslednjem trenutku. To nije bila odluka koju sam mogao da donesem u poslednjem trenutku, želeo sam da budem sa svojom devojkom i osećao sam da je bezbednije da ostanem ovde. Nije bilo razloga da žurim, a moj način života dozvolio mi je da budem fleksibilan. Ipak, nikad nisam imao nameru da živim ovde, došao sam da bih proveo vreme sa njom i da bismo videli šta ćemo dalje. Ja se krajem meseca vraćam u Majami i plan je da se nađemo tamo“, priča Redži, koji se tokom boravka u našoj zemlji plasirao kao model.
„To nije neki stalan posao, ali sam imao dosta ponuda. Svestan sam da je to zato što sam drugačiji, da, ja sam crni momak iz Amerike i pustio sam da to ide tako. Inače sam dosta otvoren, volim da upoznajem ljude, pa su se nekako samo nizala snimanja. Verovali ili ne, ovde sam imao više tezgi nego u Americi. Tamo sam u poslu s noćnim klubovima, organizujem događaje u Majamiju i Las Vegasu“, kaže Redži.
U međuvremenu je upoznao Beograd. Svideo mu se jer „nije prevelik, ni mali grad“. Noćni život ga je zaintrigirao jer je tako šaren, jer su tu „splavovi kao jedinstvena ponuda, a barovi po gradu tako različiti“. Tokom epidemije je razumeo potrebu vlasti da sačuva stanovništvo, mada mu neke mere nisu imale previše smisla. Shvatio je da su „ljudi jako povezani sa svojim porodicama, mnogi i u tridesetimim žive sa roditeljima“. Upoznao je neke „kul ljude otvorenog uma“. A, čini se, susretao i one koji nisu baš „kul“ i „otvorenog uma“.
„Predrasude postoje u celom svetu. I ovde sam ih osetio, indirektno. Naravno da mi niko ništa nije rekao u lice ili tako nešto, ali dešavalo se da čujem neke rasističke komentare iza leđa“, otkriva nam.
S druge strane, aktuelnu borbu protiv rasizma u SAD prepoznaje kao istorijsku.
„Zapravo sam jako uzbuđen što se vraćam. Drago mi je što se dešava revolucija i želim da budem deo toga. Gledali smo na televiziji šta se dešava tamo i neki ljudi su bili u fazonu: ‘Zar ti nije bolje da trenutno budeš u Srbiji?’ Ali ja želim da budem tamo, ovo je istorijski momenat i želim da vidim sve te ljude koji stoje zajedno za isti cilj. Borba protiv rasizma se odvija već duže vreme, ali ovo je prelomni trenutak, koji se dešava u vrlo specifičnom trenutku, paralelno sa čitavom situacijom s kovidom, kad i mnogo ljudi ostaje bez posla“, objašnjava nam Redži.
Pročitajte još:
Kaže da jedino rešenje vidi u velikoj reformi krivičnopravnog sistema.
„Mi smo mlada zemlja, koja je prešla dugačak put za jako kratko vreme. Na široj slici, to jeste društvo koje se kreće u pravom smeru, ali to ne znači da ne postoje problemi. Imamo korumpirano sudstvo, korumpiranu policiju koja je vrlo militantna, preplaćena i podložna zloupotrebi. Policijsko nasilje dešava se svakodnevno i svuda, bilo da su nekog ubili, prebili, izvršili lažno hapšenje, ucenili… Jako sam uzbuđen što su ljudi iz različitih gradova konačno ustali da kažu ‘Što je mnogo mnogo je'“.
Što se tiče eventualnog povratka i života u Srbiji…
„Ne bih ništa otpisivao, ali mislim da za mene postoji više mogućnosti u Majamiju. Ovde su mi opcije malo limitirane, mnogo je drugačija kultura i način života“, zaključuje Redži.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
