0
"Promena je najveća želja, ali i najteža".
Na postu koji je osvanuo na Redditu pre nekoliko dana, jedna osoba se, kako sama tvrdi, našla u lošoj situaciji i zanimalo je na koji način su ljudi uspevali da preokrenu svoje živote.
„Možda malo čudno izgleda ovo pitanje, namenjeno je ljudima koji su se u jednom trenutku nalazili u očajnim situacijama, gde su mislili da nema izlaza i ipak se nekako izvukli, ljudi koji su bez cilja i puta našli svoju svrhu i tako dalje.
Kao osoba koja se nalazi u jednoj lošoj situaciji, promena mi je najveća želja ali i najteža, nekako i najjednostavnije navike ne mogu promeniti, ne mogu početi truditi se na sebi i juriti sebi bolji život“, piše u opisu.
Mnogi su se u odgovorima dotakli ciljeva koje ljudi postavljaju sebi i tu uvideli par problema.
„Cilj na kojem ne radiš je samo san, plus ciljevi su loši jer su previše apstraktni, treba ti plan, znači ne postaću neko ko čita knjige, nego sutra u 22.00h čitaću 20 min pred spavanje.
Kad peres zube ne voliš pranje zuba i ne motiviše te pranje zuba nije ti to ni lepo ni zabavno nego voliš osećaj čistih zuba, kad radiš na sebi ne motiviše te učenje ili teretana ili šta već nego ishod tog napornog rada.“
Drugi odgovor se takođe oslanja na ideju da treba praviti manje i realnije ciljeve.
„Imam osećaj da kad ljudi hoće da se promene prave ciljeve koji su dosta daleko od njihovih trenutnih mogućnosti i onda se obeshrabre kad ne uspeju, gledaj da si postavljaš male ciljeve, da su tik iznad onoga što inače radiš.“
Pročitajte više
„Samo da napomenem da sam pre skoro tačno godinu dana bio u najgorem periodu mog života, nešto nezamislivo. Svaka osoba je drugačija, ali evo šta je meni pomoglo:
Brisanje svih društvenih mreža: ko želi da me kontaktira, ima moj broj. Razumem da ovo ne mogu svi da urade zbog posla ili nečega drugog, ali dosta dobro utiče na raspoloženje, fokus i organizaciju vremena. Plus, nisam u kontaktu sa nebitnim budalama koje mi se jave da mi šalju meme koji me ne interesuje ili jer im je dosadno.
Idenje u teretanu: izgledam bolje i zdraviji sam, ali najveći pozitivni uticaj je imala na moje mentalno zdravlje. Iskreno, nije da uživam u treninzima, ali jednostavno se samo pojavim tamo 3-5 puta nedeljno i odradim šta treba. Prednosti su mnogobrojne.
Udaljavanje od toksičnih ljudi: ovo se odnosi prvobitno na partnere, a potom na prijatelje i članove porodice/rodbine. Vrlo sam selektivan u izboru ljudi i s kim provodim vreme, i odstranio sam puno prijatelja/rođaka u poslednje vreme.
Postavljanje malih ciljeva koji vode do velikih: dajem sebi neke realne zadatke za svaki dan, mesec, sedmicu – osećam se bolje kada ih ispunim, a takođe male promene vode do velikih, često da to i ne primetimo. ‘Atomic Habits’ priča o tome mnogo bolje nego što bih ja objasnio. Naravno, imam i plan kako da ih sprovedem, ukoliko su malo kompleksniji.
Sređivanje životnog prostora: ne živim u nekom luksuzu, ali uvek namestim krevet, redovno usisam, obrišem prašinu, okačim veš, knjige stoje na svom mestu, itd. Red u životnom prostoru = red u glavi. Plus, ribe koje dovodim u stan uvek daju kompliment kako je uredno i čisto 🙂
Ishrana: Ne jedem šećer, ne pijem alkohol sem ponekad čašu vina ili dobrog viskija, ne pušim, ne duvam i ne drogiram se. Em se osećam bolje, em uštedim dosta novca na tome svaki mesec. Ovo možda zvuči malo drastično, ali meni je pozitivno uticalo na sve sfere života.
Ovde bih dodao još nešto, što se ne odnosi na moje prevazilaženje prošlogodišnjeg problema i izlaženja iz govana, ali sigurno je da je korisna stvar. Ne živim sa roditeljima već godinama i smatram da je to jedno od najboljih stvari koje sam uradio, iako je moja porodica divna. Izgradi se disciplina, radne navike, nauče se nove stvari i nauči se čovek da zavisi od samog sebe, itd.“, napisao je iskreno jedan mladić.
Prročitajte više
„Rest, don’t quit. Korak jedan ispred drugog, mali zalogaji. Ne gledaj previše ispred sebe, a ni iza.
Bilo je dana kad su mi se ruke tresle od nervoze i padalo u nesvest od anksioznosti. Pa sam ipak obuvala patike i izlazila iz kuće kako bih se pojavila tamo gde sam morala biti, ma koliko mi nije bilo ni do sebe. Valjda me je nezadovoljstvo dizalo iz mrtvih.
Trebalo mi je tri godine dok nije počeo sa se nazire nekakav opipljiv pomak na bolje. Ulažeš u dugoročan boljitak, a takva ulaganja ne daju instant zadovoljstvo. Zato je najteče početi.“, savetuje devojka sa Reddita.
***
Bonus video: Možemo li se zaraziti strahovima i depresijom
