14
Alan Kolins, profesor geologije sa Univerziteta u Adelajdu zajedno sa timom kolega opisao je kako se naša planeta promenila za za skoro dve milijarde godine. Koristeći informacije iz stena na površini Zemlje, rekonstruisalu su tektoniku ploča planete tokom poslednjih 1,8 milijardi godina.
Ovo je prvi put da je Zemljin geološki zapis na ovaj način iskorišćen. Što im je omogućilo da mapriju planetu u poslednjih 40% njene istorije.
Rad, koji predvodi Ksianzhi Cao sa Univerziteta u Kini, sada je objavljen u časopisu „Geoscience Frontiers“.
Sve počinje sa mapom sveta koja je poznata svima. Zatim se Indija brzo kreće na jug, praćena delovima jugoistočne Azije dok se prošli kontinent Gondvana formira na južnoj hemisferi.
Pre oko 200 miliona godina, kada su dinosaurusi hodali zemljom, Gondvana se povezala sa Severnom Amerikom, Evropom i severnom Azijom da bi formirala veliki superkontinent nazvan Pangea.
Zatim se rekonstrukcija nastavlja unazad kroz vreme. Pangea i Gondvana su i same nastale od sudara starijih ploča. Kako se vreme vraća unazad, pojavljuje se raniji superkontinent pod nazivom Rodinija.
Ovde se ne zaustavlja. Rodinija je, zauzvrat, nastala raspadom još starijeg superkontinenta zvanog Nuna pre oko 1,35 milijardi godina.
Među planetama u Sunčevom sistemu, Zemlja je jedinstvena po tome što ima tektoniku ploča. Njena stenovita površina je podeljena na fragmente (ploče) koji se melju jedni u druge i stvaraju planine, ili se odvajaju i formiraju ponore koji se zatim ispunjavaju okeanima.
Pročitajte još
14
60
Osim što izaziva zemljotrese i vulkane, tektonika ploča takođe gura kamenje iz duboke zemlje u visine planinskih lanaca. Na ovaj način, elementi koji su bili daleko pod zemljom mogu da erodiraju iz stena i da „spuste“ u reke i okeane. Odatle, živa bića mogu koristiti ove elemente.
Među ovim esencijalnim elementima je fosfor, koji čini okvir molekula DNK, i molibden, koji organizmi koriste za uklanjanje azota iz atmosfere i stvaranje proteina i aminokiselina – gradivnih blokova života.
Tektonika ploča takođe otkriva stene koje reaguju sa ugljen-dioksidom u atmosferi. Stene koje zadržavaju ugljen-dioksid su glavna kontrola klime na Zemlji u dugim vremenskim razmacima – mnogo, mnogo duže od burnih klimatskih promena za koje smo danas odgovorni.
Mapiranje tektonike ploča iz prošlosti na planeti je prva faza u mogućnosti da se izgradi kompletan digitalni model Zemlje kroz njenu istoriju.
Takav model omogućava da testiramo hipoteze o Zemljinoj prošlosti. Na primer, zašto je klima na Zemlji prošla kroz ekstremne fluktuacije.
Modeliranje prošlosti naše planete je od suštinskog značaja ako želimo da razumemo kako su hranljivi sastojci postali dostupni za evoluciju. Prvi dokazi o kompleksnim ćelijama sa jezgrom – kao i sve životinjske i biljne ćelije – datiraju pre 1,65 milijardi godina.
Ovo je blizu početka ove rekonstrukcije i blizu vremena kada se formirao superkontinent Nuna. Cilj tima istraživača je da testiramo da li su planine koje su rasle u vreme formiranja Nune možda obezbedile elemente za evoluciju složenih ćelija.
Veliki deo života na Zemlji fotosintezuje i oslobađa kiseonik. Ovo povezuje tektoniku ploča sa hemijom atmosfere, a deo tog kiseonika se rastvara u okeanima.
Zauzvrat, brojni kritični metali – poput bakra i kobalta – su rastvorljiviji u vodi bogatoj kiseonikom. U određenim uslovima, ovi metali se tada talože iz rastvora: ukratko, formiraju rudne naslage.
Mnogi metali se formiraju u podnožju vulkana koji se javljaju duž ivica ploča. Rekonstrukcijom gde su se nalazile granice drevnih ploča kroz vreme, omogućava da se bolje razume tektonska geografija sveta i ovo će biti od velike pomoći istraživačima minerala da pronađu drevne stene bogate metalima koje su sada zakopane ispod mnogo mlađih planina.
Ovaj prvi pokušaj mapiranja poslednjih 1,8 milijardi godina istorije Zemlje je iskorak u velikom naučnom izazovu mapiranja našeg sveta. Ali to je samo to – prvi pokušaj. U narednim godinama videćemo značajan napredak u odnosu na početnu tačku koju su sada postavili naučnici, piše „ScienceAlert“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare