67
Supermasivna crna rupa u univerzumu je najproždrljivija te vrste koju su naučnici snimili.
„Gladna“ crna rupa nalazi se usred galaksije zvane LID-568, koja je nastala 1,5 milijardi godina nakon Velikog praska, koja guta materijal brzinom koja je veća 40 puta od teorijskog maksimuma poznatog kao Edingtonova granica (maksimalna sjajnost koju objekat poput zvezde može da postigne).
Njeno otkriće moglo bi da pomogne da se otkrije jedna od najvećih misterija ranog Univerzuma: kako supermasivne crne rupe postaju neverovatno vlike u kratkom vremenskom periodu posle Velikog praska.
„Ova crna rupa ima čime da se hrane“, kaže astronom Džulija Šarvehter iz opservatorije Gemini i NOIRLaba NSF-a. „Ovaj ekstremni slučaj pokazuje da je mehanizam brzog hranjenja iznad Edingtonove granice jedno od mogućih objašnjenja zašto vidimo ove veoma teške crne rupe tako rano u Univerzumu.“
Pročitajte još
Edingtonova granica je prirodna posledica procesa hranjenja crne rupe. Kada crna rupa aktivno nagomilava velike količine materijala, taj materijal ne pada pravo u gravitaciju, već se prvo vrti poput vode koja kruži oko odvoda, pri čemu samo materijal na unutrašnjoj ivici diska prelazi horizont u crnu rupu .
Neverovatna količina trenja i gravitacije zagreva ovaj disk od materijala do ekstremno visokih temperatura, uzrokujući da svetlost. Ali stvar u vezi sa svetlošću je da ona vrši neki oblik pritiska.
Jedan foton neće učiniti mnogo, ali buktanje aktivnog supermasivnog diska akrecije crne rupe je druga stvar. U određenom trenutku, spoljašnji pritisak zračenja odgovara unutrašnjoj gravitacionoj privlačnosti crne rupe, sprečavajući materijal da se približi. To je Edingtonova granica.
Probijanje Edingtonove granice akrecije je moguće. To je poznato kao super-Edingtonova akrecija, tokom koje crna rupa guta što više mase može.
Postoje dokazi koji sugerišu da su prve supermasivne crne rupe nastale ne od kolabirajućih zvezda kakve ih poznajemo, već od ogromnih zvezda i ogromnih nakupina gasa, koji su se direktno urušili pod gravitacijom. Ovo bi im dalo početak na njihovom putu da postanu džinovske crne rupe koje danas vidimo u Univerzumu. Rafali super-Edingtonove akrecije mogu biti još jedan deo slagalice.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
