Srpske naučnice Ana Černok i Katarina Miljković učestvovale su važnom otkriću o Mesecu koje je objavljeno u prestižnom časopisu "Nature Astronomy". Do velikog otkrića došle su nakon analiza uzoraka sa Meseca koje je doneo Apolo 17, a koje su pokazale da je krater Serenitatis stariji nego što se smatralo.
„Ovo je važan korak u utvrđivanju starosti udarnih kratera na Mesecu, jer oni čuvaju dragocene podatke o istoriji našeg Sunčevog sistema. Otkriće da je Serenitatis čak 300 miliona god. stariji nego što se mislilo, važno je ne samo za istoriju Meseca, već i života na Zemlji“, napisao je na Tviteru astrofizičar Dr. Darko Donevski.
(1/2) Fantastično otkriće u kom su učestvovale i dve naše naučnice: glavna autorka rada, Dr. Ana Černok @ana_cernok, i Dr. Katarina Miljković @SpaceKatarina.
Analizom uzoraka sa Meseca koje je doneo Apollo17, pokazale su da je Serenitatis krater stariji nego što se smatralo!? https://t.co/K1a6U1iu8s
— Dr. Darko Donevski (@darkOenergy) June 9, 2021
Stene koje su analizirane bile su izložene ultra-visokim temperaturama koje prelaze 2.300 stepeni Celzijusa, navodi se u studiji. Tako visoke temperaturepostižu se kroz velika topljenja spoljnih slojeva planeta, što ukazuje na to da površina Meseca sada izgleda tako kako izgleda zato što je bila izložena „bombardovanju“ džinovskim svemirskim objektima.
„Čim sam videla ove objekte, bila sam zapanjena time koliko drugačije minerali izledaju kada se uporede sa ostalim uzorcima sa ‘Apola 17′“, rekla je Ana Černok sa Kraljevskog univerziteta Ontario u Kanadi.
„Iako su manja od jednog milimetra, zrna koja su nas zaintrigirala bila su najveća koja sam videla u uzorcima sa misije Apolo. I tako malo zrno sadrži dokaze udara koji je u imao prečnik od nekoliko stotina kilometara“, rekla je Černok za „ScienceAlert“.
Mineral Baddeleyite, poznat i kao cirkonija i cirkonijum dioksid, ukazuje na nekadašnje prisustvo kubične cirkonije, gde super-visoke temperature stupaju na scenu. To znači da su znaci tih neverovatno visokih temperatura i danas prisutni na površini Meseca.
Ukupno je tokom istraživanja izvršeno više od 50.000 merenja sićušnog zrna.
I Zemlja i Mesec imaju dugu istoriju udara meteora, iako je to mnogo očiglednije na Mesecu, gde su se krateri zadržali, jer tamo nije bilo erozije i tektonskih pokreta.
Sada se ispostavlja da su ti odari odgovorni za formiranje površine Meseca.
„Otkriće je otkrilo da su nezamislivo siloviti udari formirali koru Meseca, a ne samo da su je uništavali“, kaže geolog Džejms Darling sa Univerziteta u Potsmutu u Ujedinjenom Kraljevstvu.
„Veoma je uzbudljivo to što konačno imamo laboratorijska sredstva koja nam pomažu da u potpunosti razumemo njihov uticaj na planete“, kaže on.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare