0
"Pakao, to su drugi", objasniće vam mnogi koji su izabrali da žive sami. Ni u vreme izolacije, čini se, ne odstupaju od tog stava.
Ako je izolacija stavila na test neke porodične odnose, za one koji žive sami mogla bi da donese neke druge izazove. Na primer, da ih suoči sa samim sobom. Da ih dodatno otuđi od drugih ljudi. Da pojača usamljenost… Možda kod nekih, ali iz mog iskustva, a ispostaviće se, i iskustva mojih prijatelja koji žive solo, ništa se dramatično nije promenilo u novonastaloj situaciji. Valjda smo mi već naviknuti na malo „izolacije“.
„Mogu da kažem da mi je trenutno najveći strah da ne stignem na Sajam. E, to bi mi bio pakao i preduzimam sve što mogu da do toga ne dođe, a da usput sačuvam zdrav razum“, priznaje Ana B. (35). Sa samoćom, kaže, nema problema.
„Radim od kuće, tako da mi dobar deo dana svakako ode na posao. Juče sam išla do radnje, spremila sam se kao za subotnji izlazak. Danas sam bacila đubre za pola zgrade, kod nas penzioneri ostave kese ispred vrata, pa ko prođe ponese i njihovo. Svakog dana idem do mojih da prošetam kuče, pošto oni ne mogu da izlaze, sreća pa smo blizu. I svakog dana mi se javljaju neki ljudi koje dugo nisam čula ili se vidimo na skajpu, tako da kad se sve sabere – ne samo da se ne osećam usamljeno, nego imam utisak kao da još manje vremena imam za neke stvari“, priča Ana.
A za seks?
„Haha… Pa, bilo je i dužih perioda apstinencije, još nije strašno. Nema seksa, nema ličnih kontakata. Muvamo se preko mreže, čujem da na Tinderu postaje vruće, ali još se nisam istripovala da otvorim profil. Iskreno, mislim da je ova situacija ipak bolja nego da imam tipa na gajbi, kapiram da bismo se pre poklali nego što bi nam bilo do seksa.“
Dragan N. (45) ne radi ovih dana, pa je izolaciju dočekao kao priliku da se naspava.
„Možda sam specifičan, ali ja već decenijama mnogo radim, čak dva posla… Tako da sam se ovih prvih nedelja izolacije istinski odmorio, prvi put u životu ne radeći ništa“, otkriva nam Dragan (45), dodajući da mu ništa u „kućnom zatvoru“ ne pada teško.
Međutim…
„Sad sam već odmoran, i dalje sam izolovan, jer ceo svet apeluje da je to jedina preventiva, i sada već počinjem da se dovijam… Pored toga što je razlog izolacije više nego užasan i što je sama ta činjenica veliki pritisak, kroz glavu počinju polako da kolaju i razni drugi pritisci, kad će se ovo završiti, da li će se ovo završiti, koje su sve nepogodnosti ovoga svega… Protiv toga se borim tako što sam svestan da je problem globalan i da kao jedinka apsolutno ništa ne mogu promeniti, pa to bacam u neki treći plan, nastavljam da odmaram što više, bavim se nekim sitnim kućnim poslovima koje sam ranije mesecima odgađao, nalazim neke zaturene predmete, knjige, dukserice, gledam kanale o prirodi koji su mi predivni, a nisam imao vremena, planiram da skoro prestanem sa pušenjem, svaki dan po sat vremena vežbam. Zaista se može… Samo je potrebno malo volje i plan“.
I Miloš J. (35) ovo vreme koristi za sebe. Kaže, taman došlo vreme da se čita Andrić i sluša Bob Dilan.
„Još od ranog detinjstva čitanje određenih knjiga, neretko i celokupne piščeve kolekcije, povezujem sa promenom godišnjih doba. I dok se Doktor Živago i Bulgakov bistre zimi, za Gospodara prstenova, Agatu Kristi, te Murakamijevu “1Q84“ nema boljeg perioda od početka maja. Opet, s prvim danima proleća, a ima tome već petnaestak godina, dohvatim se Andrićeve “Ćuprije“. Elem, dane izolacije provodim tamo negde nad onih “jedanaest lukova, sa kapijom, kao krunom, u sredini“. Majstorišem u kuhinji, pripremam se za nove reportaže, spavam kao top i analiziram novu 17-minutnu pesmu-pričalicu Boba Dilana inspirisanu Kenedijevim ubistvom“, preporučuje Miloš.
Pročitajte još:
Pitanje o samoći u trenutku preseca osmehom i pitanjem: „Koja crna samoća, kad sam kul?“
„Ja ovako živim i kad nije korona“, nadovezuje se Marko R. (40). „Koristim svaku priliku da izađem, dok mogu da izlazim, naravno, poštujem sve mere, i trudim se da se dosta krećem. Ne mogu u teretanu i na redovne treninge, ali sam našao neke vežbe na internetu, čak su mi i iz teretane ponudili da mi šalju na vajber setove vežbi. Osim toga, gledam filmove, čitam, meditiram…“
„Mislim da je ovo dobra prilika da čovek nauči da živi sam sa sobom, jer tako će bolje funkcionisati i u društvu“, smatra Marko.
Nevena D. (35) se baš i ne slaže.
„Prodavac u lokalnoj prodavnici postao mi je kao rod rođeni. Ozračila sam se od telefona, jer mi je to jedina veza sa spoljašnjim svetom. Jedini dejt je kad se s dečkom vidim na video-pozivu, stalno se čujemo i šaljemo slike jedno drugom. Ma, slike životinjica i hrane. Što se tiče seksa gusto je, ali nadoknadićemo prvom prilikom“, žali se u dahu.
S druge strane… „Spavam dobro, bolje nego inače. Imam više vremena da kuvam svašta, sve ono što nisam stizala ranije. Malo više i vežbam. Ako uskoro ne poludim, počeću ponovo da crtam, samo gde sad da nađem da kupim blok i olovke…“, kratko nam referiše Nevena.
