5
Kako je zaista živeti u Švedskoj?
Samanta Gilice (34) iz Vršca sa 30 godina se odselila u Švedsku. Danas ona u Malmeu radi kao nastavnik fizičkog vaspitanja u jednoj privatnoj školi.
Za Novu ona priča da li je standard tamo i dalje poslovično idealan.
„Jeste. U ovom trenutku ima 142.000 otvorenih radnih mesta u zemlji na svim pozicijama i zanimljivo je što ljudi zaista često menjaju svoja radna mesta – ne zato što nešto ne valja na trenutnom poslu, već zato što postoji niz drugih prilika koje bi rado da testiraju.“
Samanta kaže i da je upravo dobijanje posla, kao prvog i najvažnijeg koraka prilikom preseljenja, njena najdraža tema oko koje pomaže ljudima, pre svega, preko svojih naloga Tvoj novi život u Švedskoj na Jutjubu i Instagramu.
„To je oblast u kojoj sam do detalja ušla u faktore uspeha zaposlenja i testirala ih kako na svojoj koži, tako i na koži desetina ljudi koji su zahvaljujući savetima sa YouTube kanala našli svoj prvi posao i preselili se ovde. Pritom, ja pomažem isključivo onima koji poseduju EU pasoš jer je politika Švedske takva da pravi veliku razliku između EU i non-EU državljana, a i sama sam došla kao EU državljanin, te poznajem proces. Svega nekoliko dana je neophodno od odluke jedne osobe o selidbi do dobijanja prvog posla i novog života u Švedskoj.“
Pročitajte još:
S druge strane, Samanta je uvidela da, iako ovu skandinavsku državu prate brojne predrasude, to obično nema veze sa istinom.
„Glavne su da je posao i stan teško naći, da je hladno, da su ljudi hladni, da se zapošljava preko veze itd. Tu je važno koga slušate prilikom selidbe. To što vam rođak živi 20 godina u Švedskoj apsolutno ne znači da on poznaje sistem, beneficije na koje imate prava, kao ni da vam može pomoći da nađete posao, pogotovo ako ste ambiciozniji od njega. I tu primećujem da dosta ljudi greši. Pitaju za savet pogrešnu osobu koja ih samo sputa, sputana sopstvenim nezadovoljstvom. O Švedskoj se raspitajte i učite od onih čiji vam se životni stil dopada i vidite da je srećan i zadovoljan.“
Samanta ističe i da one priče da su Šveđani hladni i da ne vole da se druže sa strancima – nije primetila. Ali…
„Ono što se razlikuje ovde u odnosu na Balkan je da su Šveđani sebi na prvom mestu, pa tek onda sve ostalo, što za mene predstavlja jednu zdravu brigu o sebi i jasnije lične granice, kojih na Balkanu najčešće nema. Čak mi se to i dopada, pošto obožavam da budem sama, da provodim vreme u razmišljanju i dugim šetnjama koje podstiču moju kreativnost. No, među sebi bliskim ljudima imam i onih koji su sasvim kontra od mene, koji vole da budu stalno u društvu i druge ljude lako upoznaju u izlascima, na kućnim žurkama, u školi za jezike itd. Sve je to individualno. Takođe, Švedska je danas jedna multikulturalna zemlja, ovde žive narodi iz svih delova sveta, tako da smatram da je do nas ukoliko u moru ljudi ne uspemo da nađemo baš nikoga ko nam odgovara“, zaključuje Samanta.
BONUS VIDEO: Maja Micković Milonjic: Novi „stari“ život u Švedskoj
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
