Ozbiljna parohija od 450 Ekvadorijanaca koji su veliki vernici Srpske pravoslavne crkve.
Piše: Bojan T. Dragićević
Ekvador, Gvajakil, najveći grad, na 14 sati leta od Beograda. Mesto gde se ogromna reka Gvaja uliva u Pacifik. U pesmi „Kalifornikacija“ grupe Red Hot Čili pepers opevan moćni Tihi okean kao “Kraj sveta i zapadne civilizacije, izlazak sunca na istoku…”
E u toj tački zemaljske kugle u šarenolikom Gvajakilu nalazi se manastir Blagoveštenja Presvete Bogorodice.
Tamo gotovo da uopšte nema naših iseljenika.
Pored nekoliko Ruskinja, jednog Bugarina, odnosno Šopa sa velikim srcem, manastirsku crkvu su posetili živahni arhimandrit Rafail i jedna iskušenica iz Zemuna. Pored nabrojanih, tu je ozbiljna parohija od 450 Ekvadorijanaca koji su veliki vernici Srpske pravoslavne crkve. To je zajednica koja svetli u dalekoj duhovnoj tami a tama je ne obuzima.
Pored arhimandrita Rafaila, renesansnog mladog Bokelja, sa njim je sluzio i Kubanac, sveštenik Vasilije. Po profesiji doktor medicinskih nauka. Za pevnicom je bio mladi hirurg oftamolog Antonije. Liturgija je na španskom, a bilo je i nekoliko vernika, lokalaca koji slave ovu veliku slavu u Srba.
*
*
*
Pored male donacije u vidu rakije od šljive Moravke, donete iz Kuršumlije, na trpezi se našla ekvadorska svinjetina, ruska salata, mladi krompirići i torta od plazme koja je preko Amsterdama stigla na drugi kraj planete.
*
Iako od sveta zaboravljen, a od Boga jako blagosloven ovaj srpski manastir odavao je prijatnu atmosferu kao da ste otišli kod rođaka ili prijatelja na slavu. Malo je neobično da se na tridesetak stepeni dnevne temperature u letnjoj atmosferi, nalazite na zimskoj slavi.
Piktorestičnije je još kada ste okruženi izborom hrane. Pored odličnog mesa tu je i morska riba, a na kopnu je zemlja na kojoj raste najukusnije voće, vrhunska kafa i najbolji kakao.
Sledeće nedelje, nastavljaju se aktivnosti. Naime, u istoimenom manastiru održava se prvi festival srpske kulture Serbiana na kome će biti emitovano nekoliko naših dokumentaraca titlovanih na španski.