12
Od toliko stvari koje nisu u redu sa ovim kompleksom, da li je ovo najveći problem?
Stambeno-poslovni objekat „K-Distrikt“, koji je izgrađen na zaštićenom području Kalemegdana, svakako je najkontoverzniji građevinski projekat Beograda i prema mnogim stručnjacima, ali i građanima, novo ruglo prestonice.
Sada je na Tviteru jedan korisnik objavio prizor s terase stana u K-Distriktu, a ono što mu je zasmetalo je žica za sušenje veša.
Distriktćani! Preuzeto sa https://t.co/MFzSw6v1yv pic.twitter.com/sPeyy7elA7
— Lovac na neke od njih! (@Sabljalo) March 23, 2023
Dok se u mnogim evropskim gradovima, ali i u arapskim zemljama, sušenje veša na žici ili konopcu zabranjuje ili ne preporučuje, u Srbiji je to poprilično normalno. Zato su mnogi ukazali da veš na terasi nije najveći problem stanara K-distrikta.
„Nije problem samo u vešu. Problem je u celom naselju koje je narušilo i ugrozilo Kalemegdan. Više ne želim da šetam tim delom keja“, glasio je jedan komentar na Fejsbuku.
„To je najmanje ružno“, dodao je neko.
Ipak, bilo je onih koji su ukazali kako zgrada treba da ima planirani vešeraj ili bar stanare svesne da ne treba svako s ulice da vidi njihov veš.
„Godine 1970. građene su zgrade sa tzv. sušionicama na svakom spratu da se veš ne bi sušio na terasi. Izgleda da se ovi graditelji toga nisu setili. Ili nisu odavde“, ukazao je neko.
„Postoje mašine za sušenje veša. Ma šta će to njima, naučili su da prostiru po poljančetu, brže ga produva. Pretvorili su terase u rugla“, glasio je drugi komentar.
„Kaže Moma Kapor, devojka je izašla iz sela ali još nije stigla u grad“, bila je opaska.
Pročitajte još:
U Evropi, Rim zabranjuje sušenje odeće na balkonima i prozorima ako je vidljiva sa ulica od 2019. Viseći veš vidljiv sa ulica i trgova u Rimu sada nosi kaznu od 100 evra, kako je javila italijanska novinska agencija ANSA.
Sušenje veša na balkonu koji gleda na ulicu je prekršaj u istorijskom centru grada Bezije u Erou u Francuskoj, između 6 i 22 časa. U mnogim drugim gradovima Evrope, sušenje veša na terasi ili prozoru nije zakonom zabranjeno, ali se uglavnom zabranjuje na nivou stambene zajednice zgrade. Međutim, većina zgrada ima vešernice koje služe za to.
Vlasti u Abu Dabiju upozorile su stanovnike da ne kače veš na balkone stanova, na prozore ili ograde jer to narušava izgled grada. Slična situacija je i u Omanu – prema članu 14 zakona opštine Muskat, „kačenje veša na balkonima zgrada je prekršaj koji može dovesti do novčane kazne od 50 do 5000 OMR ili zatvorske kazne od 24 sata do 6 meseci“.
„K-distrikt“ je projekat koji je 2018. predstavio ministar finansija Siniša Mali, tadašnji gradonačelnik Beograda. Tako se u dvorištu nekadašnjeg giganta „Beko“ grade luksuzni stanovi, za čije radove su zadužene holandska kompanija „Pinakl“ i domaća „Aleksander grup“, tačnije firma koja je u skopu grupe – „AGNS Invest“, čiji je vlasnik Aleksandar Gajić. Idejni tvorac projekta „K-Distrikt“ je Vladimir Gogoljev, uspešni IT preduzetnik iz Novog Sada, a kako su ranije istraživački portali pisali, reč je o bliskom prijatelju poznatog advokata IIsailovića i bivšeg gradskog urbaniste Milutina Folića.
Izgradnjom stambeno-poslovnog objekta „K-district“ u Donjem gradu Kalemegdana zauvek je onemogućen proces revitalizacije tog dela tvrđave i zagarantovano apsolutno uništavanje kulturne baštine prestonice Srbije. Novogradnja je locirana na zaštićenom području, Zakon o kulturnim dobrima ignorisan, dok su ekološki i kulturni faktori u potpunosti zanemareni.
Naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju dr Sanja Iguman rekla je ranije za Nova.rs da Beogradska tvrđava i park Kalemegdan predstavljaju kulturno-istorijsko dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, ali da su oni danas ugroženiji nego ikad.
„K distrikt se dogodio maltene preko noći jer je javnosti bio prikazan kao urbanistički projekat, a ne kao plan, što znači da je bio javno prezentovan samo nedelju dana, bez javne rasprave. Arheološke analize nisu sprovedene pre sprovođenja projekta u delo, a sada su zbog teške i podzemne izgradnje, zauvek onemogućene. Postojao je plan da se Donji Kalemegdan rekonstruiše, da se smanji ili izmesti saobraćaj, kako bi se napravila prirodno-kulturna celina, ali ovom izgradnjom se desilo suprotno. Videćemo šta će biti sa proširenjem teniskih terena Đoković, pošto je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture ocenio je da predloženo rešenje za proširenje predviđa prekomernu gradnju u području Beogradske tvrđave, što je neprihvatljivo zbog mogućeg narušavanja kulturnog nasleđa, ali ovo mišljenje nije prihvatila Komisija za planove grada Beograda“, rekla je dr Iguman.
***
BONUS VIDEO: Šta je sporno u gradnji porodice Đoković na Kalemegdanu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
