9
I ako ne pratite horoskop redovno i ne verujete mnogo u uticaj planeta, verovatno vas nije mimoišla vest da je Pluton ušao u Vodoliju. I zašto taj astrološki događaj privlači toliko pažnje i o njemu se govori više od bilo kog drugog? Ispostavlja se da Pluton nije bio u Vodoliji gotovo 250 godina, a sada kada je ponovo tu donosi korenite promene za sve nas, i to u narednih 20 godina. Šta to konkretno znači, čemu možemo da se nadamo i imamo li od čega da strahujemo, za Nova.rs govori astrološkinja Aleksandra Perić.
Na početku naša sagovornica Aleksandra Perić objašnjava koliko je zapravo astrološki bitan događaj ulazak Plutona u Vodoliju, posebno ako znamo da ga nije bilo skoro 250 godina i da se tokom prethodnog ovog događaja, između ostalog, desila Francuska revolucija.
„Pluton je poslednji put bio u Vodoliji krajem 18. veka. Iako će ga mnogi dovesti u vezu sa revolucijama tog vremena, moramo da se setimo da je to ujedno bio period kada je otkriven Uran (1781.) koji mnogo više ima veze sa revolucijama i pobunama od Plutona. Uranovim otkrićem kolektivno nesvesno postaje probuđeno, u čijoj osnovi je odluka da nema više pravljenja kompromisa sa prirodom, pa ni prihvatanje vladara kao ‘bogom danog’. Otuda su i te revolucije bile beskompromisne i samim tim vrlo krvave. Uran nas je gonio ka uspostavljanju potpuno novog sveta od kada je tehnološki progres u vidu industrijske revolucije potekao nezaustavljivo. Od saobraćaja, preko struje do satelita dokazujemo da se nismo predali i da smo prestali da se bojimo prirode, onog časa kada smo uspeli njom da ovladamo. I kao što su izumi, socijalizam i ljudska prava kolektivno osvestili Uran u 19. veku, za buđenje Plutona je bilo neophodno postojanje kapitala. A njega je direktno stvorila industrijska revolucija. Tržište i kapital.“
Teritorije su se do otkrića Plutona 1930. godine osvajale ili branile, sa Plutonom se otimaju, kaže naša sagovornica.
„Na svetsku scenu u vreme Plutonovog otkrića stupaju Hitler, Musolini, Staljin, u Americi je velika depresija stavila tačku na ekonomski liberalizam i svet vrlo jasno dobija ponovo nova obličja koja sada govore o moći. Odjednom smo spoznali da možemo biti moćni, apsolutni. A ko ima moć? Onaj ko ima kapital, to danas i deca znaju. Pa kapitalizam je – Plutonova tvorevina. Zato je otkriće Plutona u 20. veku osim Drugog svetskog rata, fašizma, gangsterskih klanova u Americi, prohibicije i depresije, na videlo iznelo kolonijalizam, ekonomsko i političko potčinjavanje azijskih i afričkih zemalja ili zemalja Južne Amerike. I taj kolonijalizam se nikada nije završio, od opijumskih ratova preko nafte do rudnika litijuma danas, ili ma čega drugog upakovanog u termin ‘globalizacija’. E to je uticaj Plutona, pa zato i nadalje on samo pokazuje šta je to što će biti na ceni.“
I kad je taj moćni Pluton ponovo tu, i to narednih 20 godina, na koje sfere našeg života će najviše uticati i kako?
„Dok bude u Vodoliji, ni svemir neće ostati netaknut. Evropa je izgubila poziciju lidera svetske ekonomije još kada su tu moć od Velike Britanije preuzele SAD, a kako će sa Plutonom u Vodoliji moć pripasti onome ko poseduje svemir, sa Maskom i Trampom Amerika će se i dalje nalaziti potentno na ovoj sceni. Ali sigurno neće biti jedina. Jedan novi kolonijalizam je na pomolu, bez obzira šta mi mislili i želeli. Moćnici koji su se već izdvojili po nedostižnom bogatstvu, često i sumanutom, sada će verovatno želeti da pored stanova i korporacija poseduju parče svemira, svoju ličnu atomsku bombu, struju i rudnike. Da poseduju ponovo ljude koji će ih bespogovorno slušati, težnja autokratskom režimu je vrlo vodolijska. Često se pri opisu Vodolije kao inventivne i humane previdi da je to i znak volje, i kao takav i znak samovolje gde postoji ono beskompromisno ‘Hoću kako ja hoću’. Opozicije zato više nema nigde jer ono što je bila opozicija pretvorilo se u uslovima represije u radikalne ekstreme u svetu. Nema sumnje da će naredne dve decenije biti šokova u vidu atentata i linčeva. Nema više plišanih revolucija, samo onih koje će početi i završiti se u sedam dana, ali koje sem pribavljanja još veće ekonomske moći pojedinima neće promeniti to kako nam je stvarno.“
Ali kako kaže astrološkinja Perić, to ne treba mešati sa Uranovim protestima i revolucijama koje su tu još od 18. veka i pokazuju volju naroda da se pobuni protiv nečega ili bori za neka svoja prava.
„Te promene u većem lancu i ne utiču puno na Plutona, kao što nije ni revolucija u našoj zemlji uticala na globalno stanje u svetu, ali jeste u našoj zemlji. Pluton je ono kako će nam biti baš svima na svetu.“
Aleksandra Perić napominje i da treba da shvatimo da, kada je reč o Plutonu, to je ono što psiholozi zovu nagon za opstankom – iskonski strah od smrti i nagon za preživljavanjem. I tu smo sa njim oduvek, osim ako nismo postali moćni, pa imamo drugačije ciljeve.
Pročitajte još:
„Zato će nas Pluton u Vodoliji preko ekonomije terati da razmišljamo o drugim opcijama za život, uključujući i ekonomske migracije modernog doba, promene profesija i njihovo prilagođavanje novom. Sa Plutonom u Vodoliji kapital je u saobraćaju koji će doživeti velike reforme. Mi o tome možemo pisati pozitivno, kao progres i izumi, ali moramo imamo u svesti da svaki taj izum iziskuje nova tlačenja na drugom kraju sveta jer Pluton je energija koja se upravo tako raspodeljuje. Kako jedna sila povuče za sebe više, drugima ostaje manje. Cena nafte je i dalje reper svetske ekonomije i upravo tu će biti iznenađenja, ucena, sankcija. Problemi u transportu i saobraćaju će i doneti početak novih promena i načina na koji ćemo živeti. Da li ćemo putovati kao do sada za nekih desetak godina, nisam sigurna, jer će cene transporta postati nepristupačne kao što su mnogima već danas. Moć će se nalaziti u posedovanju puteva, aerodroma, železnica, sve će se naravno privatizovati. I mostovi će pripadati nekome, pa njihovo korišćenje može u budućnosti zahtevati takse i propusnice. No tu će uglavnom biti novih radnih mesta, sve što je u nekom većem sistemu vezano za trgovinu, transport i saobraćaj. Kretanje će biti strogo kontrolisano, pominjaće se kao razlog i ekologija, pa recimo automobili koji zagađuju više ne mogu da idu u neke delove grada ili zemlje. Možda takav svet zateknemo na kraju ovog tranzita, za dvadesetak godina.“
Budući da je Pluton tako eksplozivan, pitanje je da li će sada u Vodoliji doneti još veći rizik za ratove ili će se sve polako smiriti.
„Oni koj imaju moć ne čekaju da se stvari dese same prirodno, ne poštuju prirodne procese, a najmanje vreme koje im je smrtni neprijatelj. Oni ništa ne čekaju, nego zato silom nameću da se što pre sve desi za njihovog života. Bilo zbog moći ili istorije, svejedno. Rat je samo jedan od načina za to, a tu su i ostale sabotaže, pogotovo dok je Pluton u Vodoliji, koje se dešavaju kao vid političke ili ekonomske ucene. Krahovi i nesreće su oduvek bile najlakši način da se obara cena na tržištu. Otuda su kriminalne grupe uvek u simbolici Plutona, to je taj ‘anderground’, a u Vodoliji ih je sve više u IT svetu. Takođe će obaveštajne organizacije oformljene kada je Pluton bio u Lavu, KGB, CIA i slične, doživeti radikalne reforme nakon što im temelji bude dobro uzdrmani. Moguće je i da potpuno dođe do njihovog raspuštanja i da na njihovom mestu osvane potpuno nova obaveštajna jedinica za ceo svet, što može biti vojska hakera, a u nešto manje kontrolisanom sa naše strane – biće to prava pozicija za veštačku inteligenciju.“
S druge strane, Aleksandra Perić smatra da se ratovi neće završiti, zapravo misli da nas jedan sukob tek čeka od sledeće godine.
„Taj sukob će direktno uticati na ekonomiju celog sveta u vidu krize, što će biti naročito jasno u 2026. Bombu sa barutom su izumeli Kinezi u 11. veku kada je Pluton bio u Vodoliji, dok je kraj 18. veka nakon parne mašine pomogao vojnoj industriji u razvoju podmornica. Zato je nekako očekivano da dođe do usavršavanja vojne industrije, novih oružja kakva do sad nismo videli, a koja su zbog Vodolije verovatno vezana za naoružanje u svemiru, satelite, sve vrste letelica, napredne verzije dronova i sl.“
A šta možemo da očekujemo od uticaja Plutona na tehnološke inovacije?
„Kako je Pluton sve što se tiče kvantne mehanike, fizike, na tim područjima očekuju nas fascinantna otkrića i neka od njih bi mogla da nam pomognu da saznamo makar približno da li je starija kokoška ili jaje. Oni koji će morati da nađu nove poslove su razni asistenti i službenici jer će biti zamenjeni veštačkom inteligencijom i softverima. Tu donekle spada i posao u medijima, ali i posao policije i organa bezbednosti će doživeti ogromnu reformu. Monopol u medijima, kao i monetarna reforma sasvim su izvesni. Kao što je evro olakšao trgovinu i promet robe u zemljama EU, tako će i neka nova valuta poput bitkoina imati novu dominaciju u pogledu prometa.“
Što se tiče oslobađanja starih sistema i struktura, šta nam tu donosi Pluton u Vodoliji?
„Što se jakih struktura tiče, ono što moramo spomenuti jeste reforma crkve. Crkva kao organizacija je oduvek u simbolici Vodolije podjednako kao bilo koja organizacija na svetu, dok sama vera kao naše intimno duhovno osećanje je u simbolici Riba. U poslednjem prolasku Vodolijom krajem 18. veka Pluton je doneo otkačinjanje od Rimske crkve i raskid sa papom, a u 16. veku kada je bio tu dešavalo se slično, razdvajanje od rimokatoličkih strogih uticaja i širenje novih ogranaka od kojih neki postoje i danas, luteranci, protestanti, anglikanci, hugenoti itd. No i kada je Pluton bio u Vodoliji još ranije od 1041-1063. godine desio se najveći raskol u hrišćanstvu, velika šizma kada su se odvojile Pravoslavna i Rimokatolička crkva, a Vizantija ojačala. Tako će i u narednih 20 godina crkva nesumnjivo prolaziti kroz radikalne reforme na globalnoj sceni da bi zadržala neku moć. Iako je naš pogled uprt u hrišćansku zajednicu, ove promene će se ticati svih religijskih zajednica. Ključna reč budućnosti je reforma. I reformator naše azbuke Vuk Karadžić ne samo što je bio rođen u znaku Škorpije, koja je Plutonov znak, već je rođen 1787. sa pozicijom Plutona u Vodoliji, pa je reforma na neki način njega čekala.“
I šta je onda nadalje pametno činiti, a šta ne, recimo, u vezi sa rizikovanjem u poslu, kreditima, ulaganjima, selidbom?
„Pluton utiče na ekonomiju, a ekonomija dalje nas prilagođava. Tako je siva ekonomija kroz šverc i rad na crno devedesetih mnoge spasla u vreme inflacije i krize, što je Pluton. No u ovih prethodnih 15 godina dok je Pluton bio u Jarcu, korporacije su bile te koje su spasle donevši zaposlenja i potpuno nova zanimanja, pa nema univerzalnih odgovora na ovo pitanje. Ako radite za moćne, moći ćete da uzimate kredite i da ih otplaćujete, ako radite za privatnike koji nemaju jaka leđa, možda ćete ostati bez posla jer će stopa nezaposlenosti biti velika u celom svetu.“
To se međutim ne tiče fizičkih poslova i pružanja usluga koje zahtevaju pokretljivost, vitalnost, služenje. Pluton uvek nađe način da preživi, to bi trebalo da nas teši, pri čemu spasava sebe, kaže Aleksandra Perić.
„Iako ti poslovi neretko prkose moralu ili onome što se nekada sanjalo, u borbi za opstankom i sami smo dokaz da nema puno kompromisa. Ili dostojanstvo mogu da sačuvaju samo oni koji i ne znaju šta znači biti životno ugrožen. Pa ako smo među njima, bolje da smo zahvalni na tome nego da osuđujemo ove druge koji pokušavaju da prežive. Ili da osuđujemo mlade što ne čitaju knjige i provode vreme na društvenim mrežama. Svet je postao jedna otvorena knjiga. Mnogo im je uzbudljivije da već od osnovne škole uče da čitaju ljude nego poeziju, da sa 13 dolaze u konflikte koji su naše generacije čekali tek sa prvim zaposlenjem. Oni znaju da su u džungli, mi samo odbijamo u to da poverujemo. I dok smo mi život voleli jer nam je nešto davao, obećavao, nudio bezbrižnost makar i kratko, ja se istinski divim tome što oni život vole i kada ništa ne obećava. Oni žive jer to duguju sebi, pa im mnoge vrednosti normalno nisu ni nalik našim. Ali sasvim sigurno sebe više poštuju nego što ćemo mi ikada.“
Naša sagovornica daje i odgovor na pitanje da li nas Pluton sada uz svojevrsno resetovanje podstiče na bolje i šta zapravo izvlači iz nas i da li će prilagođavanje promenama biti posebno teško nekima.
„Pluton u Vodoliji nas oslobadja viška. On nas vodi ka lakoći u nemanju briga sem realnih, u odsustvu previše materije, poreza, dugova, planova, stresova. Lišiti se toga svega je lako. Smrt drugih oko nas na to nas stalno podseća – nije više tako teško umreti i onda odjednom sve ostane za tobom, svi ti viškovi i nedovršene stvari. Pa kao da smrt direktno menja odnos prema sebi kao i zajednici. Nemamo više osećaj da ćemo živeti 300 godina, nego evo živimo sad i, ako sam roditelj i imam porodicu koju volim, neću da provodim dane u firmi i dete viđam vikendom. Ko kaže da moramo da posedujemo sve i da budemo robovi šopinga? Vodolija prezire brendove, da apsurd bude veći Vodolija je antimaterijalna u osnovi i daje primat ideji. Pa kapital nije više šta nosiš, nego kako provodiš slobodno vreme. Slobodno vreme je novi kapital. Deluje nemoguće, ali biće. Neki milom, neki silom jer najpre ostaju bez posla, ali će se na poslove vraćati recimo malo, pa onda opet otkaz, pa opet malo rade, pa otkaz… ili posao koji ne iziskuje ni trunku više od onoga koliko smo plaćeni. Svi ćemo pomalo početi u tom pogledu da ličimo na generaciju Z koju već bije ‘loš’ glas da biraju, lako daju otkaze, prihvataju pre da kod kuće čitaju knjige nego da rade non-stop.“
Kako kaže, Vodolija je zajednica i sada treba da se udružujemo sa prijateljima, i u poslu i privatno, da te veze očvrsnu.
„A ljubavna partnerstva treba da budu prvo prijateljstva. Jaka prijateljstva među partnerima će im pomoći u kriznim vremenima i dati krila u onim dobrim. Tamo gde nisu dobri prijatelji lako će padati uvrede, prebacivanja krivice i lako raskidi i razvodi. Kako u ljubavai tako i među kolegama. Biće puno tih prekida, ne što je Pluton u Vodoliji to doneo, već što je čovek i dalje bliži animalnom nego ljudskom u sebi, pa biva vođen telesnim željama ili potrebama da bude obožavan – dakle da mu se kroz ljubav da moć, koja uglavnom na kraju bude oduzeta baš kao što je i data. Dece je sve više sa jednim roditeljem, ali će se popularizovati i institucija usvajanja koja može zameniti ambiciju da se dete ima veštačkim putem.“
Aleksandra Perić na kraju kaže i da se društvene mreže možda neće baš sasvim ugasiti, ali biće primetno da nas sve manje zanimaju.
„Verovatno još koju godinu to nećemo primetiti, ali to je ono ka čemu idemo. Nepoverenje u internet i nagon da se vratimo realnom životu biće sasvim okrepljujući. Shvatićemo da smo preveliku moć dali racionalnom mišljenju, koje nam nije donelo ni blizu onoga zbog čega smo ka njemu krenuli. Vraćanje vere u sudbinu rešiće mnogima strah od odluke jer odluke ćemo baš često morati da donosimo. Bićemo svesni da rizikujemo, ali i svesni da nam racionalni um tu nikada nije bio od pomoći već onaj trenutak kada se čudo dešava, kada se susret neki neplanirano desi, kada se neka vrata otvore, a mi krenemo, iako o tome nismo mislili… ni sekund.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
