Fizički se nije mnogo promenio - i dalje je krupan čovek s brkovima i oštrim pogledom. Ipak, Dušan Mihajlović kao da je drugi čovek.
Dušan Mihajlović je bio ministar policije u vladi Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, i potpredsednik Vlade Republike Srbije od 2001. do 2004. godine. Završio je prava u Beogradu, politikom se bavio od početka devedesetih, a 2004. se povukao i sa mesta predsednika svoje stranke.
Danas čini se, o politici i ne razmišlja.
Vratio se u rodno Valjevo i pronašao se u skromnom životu u sazvučju s prirodom i druženju s prijateljima.
Sudeći po objavama na njegovom Facebook profilu, penzionerske dane Mihajlović provodi u Kneževom polju, na planini Povlen.
Mada vidimo da hoda sa štapom, čini se da svakodnevno uspešno osvaja teren, a svoje pratioce redovno obaveštava o vremenskim prilikama i detaljima iz prirode.
Dolazak proleća obeležio je fotografijama visibaba i ljubičica, da bi juče objavio da zima ne odustaje – uz snimak pahulja.
Ipak, ljudima je, čini se, najzanimljivije – kako on sad izgleda.
Dušan Mihajlović - Crveni pic.twitter.com/iRO7t1AAJ9
— Predrag Perunicic (@pperunicic76) April 18, 2022
Mihajlović je plac na Povlenu, najvišoj planini valjevskog kraja (1347 metara), zajedno sa postojećom kolibom, kupio još krajem sedamdesetih godina.
„Tačnija lokacija Kneževo polje, čistina maltene na vrhu planine. U početku su sređeni samo pod i krov kolibe. Kako je Mihajlović napredovao u karijeri napredovala je i koliba, danas je to „pristojna“ planinska kuća“, pisalo je Vreme.
„Više od kolibe napredovao je mit o kućici na planini. Naime, Mihajlović je, kao dokazani ljubitelj prirode, imao običaj da pred sve važne odluke, pokazaće se ne samo lične, zasedne na Povlenu. U početku se sovjetovao, naravno u opuštenoj atmosferi druženja, s valjevskim prijateljima, krajem osamdesetih tu su navraćali nacionalni radnici poput filozofa Ljube Tadića, Klare Mandić, Brane Crnčevića, Bećkovića, kasnije i Vuk Drašković kad je bio u zenitu, a samo Povlen će znati ko još. Tek, kućica na planini je dobila status svetog mesta, kad si na planini i bogu si bliži, pa bi mnogi sve dali ne bi li sebi mogli da upišu da su bili na „hadžiluku““, navodi se u tekstu iz 2002. godine.
Dvadeset godina kasnije, Mihajlović je potpuno deo tog „svetog mesta“.
***
Bonus video: Đinđić – 19. godina od ubistva
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare