4
Šta se krije u Dvorani istraživača?
U Petničkoj pećini kod Valjeva, prošle godine je otkrivena grobnica u kojoj je sahranjeno oko 25 skeleta, a potiče iz antičkog perioda. Ovo je veliko i značajno arheološko, ali i geološko otkriće za Srbiju, jer su u pećini otkrivene dvorane koje do sada nisu bile dostupne istraživačima.
Istraživačka stanica Petnica, Zavod za zaštitu spomenika kulture Valjevo i Društvo istraživača „Vladimir Mandić – Manda“ sarađivali su zajedno kako bi svetu predstavili ovaj neverovatan lokalitet i tajne koje krije.
Kako je došlo to otkrića grobnice i ko su individue koje su tamo sahranjene, za Nova.rs otkrivaju arheolozi Vladimir Pecikoza i Radivoje Arsić, kao i speleolog Danilo Tomić.
Petnička pećina je najposećnija pećina u Srbiji koja ipak nije turistička atrakcija – ali se u njoj već decenijama obučavaju mladi speleolozi. Upravo oni su prvi primetili lobanje u novootkrivenoj Dvorani istraživača – tako nazvanoj u čast generacija naučnika koje su prošle kroz pećinu – i tek će proći.
„Prof. dr Aleksandar Petrović sa Geografskog fakulteta je bio sa grupom polaznika seminara u pećini, kada su se spustili do jezera i primetili da je nivo vode prilično opao za metar, što je vrlo značajno. Otvorio se jedan prolaz, za koji smo znali da postoji, ali je poslednji put pre možda 15 godina jedna ekipa speleologa ulazila tu, kada je vodostaj bio značajno viši. Tada nisu mogli mnogo da napreduju i nisu primetili ovo što je sada otkriveno“, za naš portal objašnjava Danilo Tomić iz Društva istraživača „Vladimir Mandić – Manda“
Profesor Petrović je obavestio o novom prolazu, a onda je profesor Miloš Isić otišao da obavi ‘snimanje’ tog dela pećine – odnosno da izmeri dužinu, pravac kretanja, pad tih kanala i opiše ih detaljnije, da bi se to kasnije unelo u plan pećine.
On je priliku iskoristio da mlade speleologe nauči kako se obavlja to snimanje, a ispostavilo se da su srednjoškolci Aleksa Maksimović i Todor Gajić odigrali važnu ulogu kasnije.
„Prvo se prolazi kroz jedan deo koji je kao tunelčić kružnog preseka, zatim silazite u kanal u kojem je voda oko metar i po dubine. Ide se pet, šest metara pravo kroz kanal, prolazi se jedna stena koja je kao prolaz, pa se preko blatnjavog dela spušta do dvorane. Tu je voda malo plića, do struka. U toj dvorani, dok su snimali, jedan od momaka, Aleksa, je gledajući to što im je Miloš Isić pokazivao, primetio da se ispod njegovih nogu nalazi nešto što liči na lobanju. Obavestio je Miloša, pa su izašli napolje i pozvali Vladimira Pecikozu, arheologa iz Istraživačke stanice Petinica. Kasnije smo videli da nisu u pitanju dve, tri lobanje, nego desetak, na kraju se utvrdilo da ih je 20, raznih uzrasta i polova“, otkriva nam Danilo Tomić.
Uzbudljivo otkriće speleologa došlo je do Vladimira Pecikoze, arheologa koji je rukovodilac Programa arheologija i Odeljenja društvenih nauka Istraživačke stanice Petnica. On je pohrilo u pećinu i shvatio da se radi o za Srbiju jedinstvenom otkriću.
„Preliminarno možemo da kažemo da se radi o kolektivnom sahranjivanju. Evidentirano je oko 25 individua na osnovu kostiju, ali tačan broj još ne znamo, jer su antropološke analize u toku. Pored skeletnog materijala, koji je bio rasut po prostoru te dvorane, našli smo i delove životinjskih kostiju i keramičkih posuda. Baš na osnovu tih posuda, pretpostavljamo da se radi o periodu od kraja 4. do 6. veka. Ali svakog dana očekujemo rezultate C-14 analize radiokarbonskog datiranja, koje će pokazati tačnu starost“, objašnjava Pecikoza.
A kako je tolika grobnica ostala neotkrivena svih ovih godina? Razlog se krije u tome što je „pećina živa stvar“, kaže arheolog.
„Cela Petnička pećina ima podzemne tokove koji se menjaju, pa je verovatno da su u trenutku sahranjivanja ti kanali bili suvi. Taj prostor je vrlo specifičan, zato što imate ‘speleološku policu’ – stenu koja povezuje bočne zidove dvorane. Sudeći po našim opservacijama koje smo izvršili, skeleti su bili položeni na njoj, a u nekom trenutku je, verovatno zbog tektonskog poremećaja, jedan kameni blok kao sa tavanice dvorane i polomio tu policu. Taj materijal je onda skliznuo dole na zemlju. Da li je zbog tog tektonskog poremećaja ponovo potekla voda tuda, nikada nećemo saznati. U svakom slučaju, kroz Dvoranu istraživača sada prolazi podzemni tok reke Banje“, detaljno objašnjava Pecikoza.
Skeleti su različitih životnih dobi, ima i mlađih i starijih individua, a sasvim sigurno je da ima i muških i ženskih, priča nam dalje. Na dve lobanje, arheolozi su primetili hirurški zahvat koji je karakterističan za to vreme i za populacije koje dolaze sa istoka. To je bušenje lobanje prilikom neke povrede, kada se ispušta krv, a naziva se trepanacija. Vidi se da su na obe lobanje te trepanacije zarasle, što znači da su individue preživele zahvat, zanimljiva je činjenica.
„Imamo antropološki materijal koji je dragocen jer nudi obilje mogućnosti za istraživanje ishrane, bolesti i načina života ljudi iz tog perioda. Kad sve to prođe kroz analize, nudi sjajan uvid u presek populacije tog vremena koja je živela na ovim prostorima. Možemo otkriti i kako su umrli ako postoje neki mehanički tragovi ili tragovi bolesti, a može ostati neotkriveno ako je smrt nastupila nekom zaraznom bolešću koja ne ostavlja tragove na kostima“, dodaje arheolog Radivoje Arsić iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Valjeva.
Na osnovu elemenata keramike i nekih ranijih otkrića u okolini pećine, ali i u Hrvatskoj i Sloveniji, arheolozi imaju teoriju da su sahranjene individue pripadnici populacije koje su sa prostora Ukrajine i južne Rusije u 5. veku migrirale u Velikoj seobi naroda kroz ove prostore.
Međutim, tek se očekuju tri analize koje to treba da potvrde – C-14 radiokarbonsko datiranje starosti kostiju, ekspertiza kostiju, kao i veoma važna genetska analiza i analiza izotopa koja može otkriti više o načinu ishrane i poreklu individua.
Tek onda će se delići slagalice sklopiti i rekonstruisaće se kako i zašto je došlo do masovne pećinske sahrane.
„Takođe, otvara se niz pitanja vezanih za valjevsku okolinu – šta se to sve nalazi ovde, jer se radi o nekoj većoj zajednici, s obzirom na broj sahranjenih ljudi“, ističe Radivoje Arsić.
Ispred Petničke pećine pronađena je nekropola s kraja 4. veka u kojoj je sahranjeno šest individua. A takođe, krajem devedesetih je u pećini pronađen skelet bebe, odnosno fetusa, starog osam i po meseci. Taj grob deteta se nalazi iznad novootkrivene grobnice.
„I dan danas je pitanje gde su ti ljudi živeli, a sada sa pronalaskom ovih 25 individua, pretpostavljamo da postoji prostor na kojem je živelo najmanje 100 ljudi. Nažalost, iako već više od 50 godina istražujemo područje, to je enigma“, kaže Vladimir Pecikoza.
Sama Petnička pećina se istražuje više od 50 godina. Zanimljiva je jer ima unutrašnje jezero, koje je povezano sistemom kanala.
„Nakon otkrića ove komore, nastavili smo istraživanje i došli na par metara od izvora reke Banje, koja izvire iz donje pećine. Ta reka menja svoj nivo vode vremenom – a to može da se desi i po nekoliko puta u sat vremena. Verujemo da je to povezano sa tim sistemom kanala i krivih natega. Zbog tog fenomena javlja se zarobljen vazduh u svim tim kanalima, koji kasnije proizvodi razne čudne zvuke, zbog kojih je jezero i dobilo naziv Aždajino jezero. Ljudi su mislili da stvarno nešto ima unutra“, objasnilo nam je speleolog Danilo Tomić.
Istraživač Matija Petković je ronio u jezeru i pronašao kanal koji vodi skroz na drugu stranu, jedan sifon koji je na dubini većoj od 24 metara, a ima 70 metara dužine, dodaje Tomić.
„Otkrio je dvoranu za koju niko nije znao da postoji, ali nije mogao da nastavi istraživanje jer je bio sam. Pećine su žive stvari, dok god ima vode one se menjaju, prave nove prolaze, dok se neki zatvaraju zbog tektonike“, kaže nam.
Zato treba očekivati nova arheološka, ali i geološka otkrića u ovom podneblju – zahvaljujući večnoj radoznalosti koja vodi istaživače.
„Velikani srpske nauke, počev od Cvijića i Pančića, istraživali su Petničku pećinu. Naši polaznici već godinama istražuju pećinu, pa smo hteli da ovim otkrićem, u kojem smo svi učestvovali, dvoranu koju smo pronašli nazovemo Dvorana istraživača, kako bismo je posvetili svima – od Cvijića do nekih budućih, ali i svima koji su dali svoj doprinos. Naša ideja je da nauka i istraživanje nemaju granicu. Znam da su i Cvijić i Pančić isto tako ponosni na sve ovo što radimo, kao što ćemo mi biti na neke buduće generacije“, zaključuje arheolog Vladimir Pecikoza.
***
BONUS VIDEO: Pećina Son Dong – najveća na svetu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
