Ovo je najveći srpski greh pred Bogom i narodom koji niko ne oprašta

Postoje dve sukobljene antropološke škole. Po jednoj ljudi se nužno rađaju zli, a potom ih društvo normativima i vrednostima vraćaju na pravi put. Po drugoj rađamo se dobri i nevini, ali eksterni stresori utiču na naš moralni kompas. Za koju god stranu da se odlučite, rođeni grešni ili stečeno grešni, pitanje ostaje manje-više isto - šta je onda greh po normativima društva i religije koja je neizostavni deo naših života, ali i šta je najveći greh na našem podneblju.

Greh je, po religijskim i moralnim definicijama, čin, misao, ili ponašanje koje se smatra prekršajem božanskog zakona, moralnih normi, ili etičkih standarda. U različitim religijama i filozofskim sistemima, greh se može definisati na različite načine, ali obično uključuje prestup protiv božanske volje ili moralnih vrednosti.

U hrišćanstvu, na primer, greh se često definiše kao kršenje Božjih zapovesti ili volje, bilo kroz čin, reč, ili misao. U islamu, greh (arab. „zamb“ ili „haram“) je sve što je u suprotnosti sa Allahovim zapovestima. U hinduizmu i budizmu, greh može biti vezan za negativnu karmu ili neznanje koje vodi do patnje.

Uopšteno, greh podrazumeva čin koji narušava neki oblik univerzalnog ili božanskog reda, uzrokujući moralne ili duhovne posledice za osobu koja ga počini.

Greh u pravoslavnoj tradiciji

U srpskoj pravoslavnoj tradiciji, kao i u hrišćanstvu uopšte, svi gresi, oprostivi i neoprostivi, imaju veliku religijsku težinu jer udaljavaju čoveka od Boga. Međutim, postoji sedam smrtnih grehova koji se često ističu kao posebno teški: gordost (ponos), zavist, gnev, lenjost, pohlepa, proždrljivost i blud.

U pravoslavnom učenju, gordost se često smatra najtežim grehom jer je izvor mnogih drugih grehova. Gordost ili ponos može dovesti do samoljublja i stavljanja sebe iznad drugih i Boga, što se smatra temeljnim uzrokom udaljavanja od božanske ljubavi i milosti.

Takođe, u narodnoj tradiciji može postojati pojam „srpskog greha“ koji se odnosi na neslogu ili nejedinstvo, ali to nije zvanično crkveno učenje.

Šta je „srpski greh“?

„Srpski greh“ u narodnoj tradiciji često se povezuje sa pojmovima nesloge, zavisti i međusobnih razdora koji je svojevrstan pandan gordosti. Ovaj koncept se odnosi na tendenciju ka neslozi i svađama među ljudima, posebno unutar istog naroda ili zajednice. U srpskoj kulturi i istoriji, postoji percepcija da su mnogi problemi i nesreće koje su zadesile narod bili posledica unutrašnjih podela, ljubomore i nesposobnosti da se uspostavi jedinstvo.

Ovaj koncept nije deo zvaničnog crkvenog učenja, već je više oblik samokritike prisutan u narodnim pričama, poslovicama i pesmama. Izreke poput „dva Srbina, tri partije“ ili „gde su dva Srbina, tu su tri mišljenja“ ilustruju tu ideju o neslozi i sklonosti ka razdorima.

„Srpski greh“ u ovom kontekstu je viđen kao prepreka zajedničkom napretku i snazi naroda, sugerišući da su unutrašnje svađe i sukobi često sprečavali ostvarenje zajedničkih ciljeva.