1
Poslednih godina i u našim krajevima sve češće vidimo oraščiće kao deo praznične dekoracije, a ove godine oni su sa posebnim razlogom. Ipak, mnogi se pitaju kakve veze imaju sa Novom godinom i Božićem, ako izuzmemo poznati balet smešten u dane praznika.
View this post on Instagram
Alatke za drobljenje oraha i drugih orašastih plodova imaju dugu istoriju, staru nekoliko vekova, a sasvim polako postajali su deo brojnih domaćinstava. U nemačkom folkloru dugo se verovalo da donose sreću porodici i da štite dom.
redstavljali su snagu i moć, pa su mogli da štite porodicu od zlih sila. Spravice za krckanje oraha koristile su se tokom svečanijih ručkova i večera, i to za desert. Naime, deserti su tada u 13. veku obično podrazumevali grickanje lešnika i oraha, a za njihovo razbijanje bila je potrebna sprava baš poput ove, pišu na sajtu Zadovoljna.hr.
A kako su se lešnici i orasi skupljali tokom jeseni, tradicionalno su se jeli tokom zimskih meseci, pa je ova spravica vremenom počela da se povezuje s praznicima.
Ipak, prvobitne krckalice su imale samo upotrebnu funkciju i bile su napravljene od metala. Kasnije su počeli da se izrađuju od drveta, i to u obliku ptica i drugih životinja, a tek u 17. veku dobile su oblik vojnika koji danas poznajemo.
Pročitajte još:
U svemu tome najveću ulogu je imao Kristijan Stejnbah, poznat i kao Kralj oraščića, koji je započeo tradiciju ručno rađenih drvenih spravica u obliku vojnika. Danas je njegovo ime prepoznato u celom svetu. Tradiciju je nastavila i njegova ćerka Karla, a porodična kompanija koja ih izrađuje postoji i danas.
Oraščići su počeli da se šire Evropom, pa je sa sve većem popularnošću rasla i potreba za proizvodnjom. Nakon Drugog svetskog rata oraščići su počeli da se masovno šire i Sjedinjenim Američkim Državama. Naime, američki vojnici koji su bili stacionirani u Nemačkoj pri povratku u SAD sa sobom su donosili figure oraščića kao suvenir, a pripomogla je i velika seoba naroda u potrazi za američkim snom.
Danas u državi Vašington postoji čak i bavarsko selo Lavenvort u kom se nalazi muzej oraščića. Tu se nalaze porcelanski, srebrni i drveni oraščići koje su napravili poznati Klaus Mertens, Olaf Kolbe, Petersen, Kristijan Ulbriht i, naravno, Stejnbah. Njihovi primerci su postali izuzetno cenjeni za kolekcionare i postižu visoke cene.
Međutim, ono što je posebno pogodovalo globalnoj popularizaciji oraščića i još ga više prikovalo uz Božić svakako je istoimeni balet Petra Iljiča Čajkovskog, nastao prema bajci Krcko Oraščić i kralj miševa E. T. A. Hofmana.
Zanimljivo je da u vreme nastanka balet nije postigao gotovo nikakav uspeh. Nakon prvog svetskog izvođenja 1892. u teatru Marinski u Sankt Petersburgu kritičari nisu bili impresionirani i činilo se da balet nema svetlu budućnost. Tek nakon produkcije rusko-američkog koreografa Džordža Balankinea za njujorški balet 1954. „Oraščić“ je počeo da stiče popularnost. Do kraja 1960-ih ustoličio se kao glavni balet prazničnih dana i danas je najizvođeniji balet na svetu.
View this post on Instagram
Podsetimo, radnja baleta smeštena je u božićno vreme. Devojčica Klara na Badnje veče ispod bora pronalazi nesvakidašnji dar, drvenog oraščića kojim se razbijaju orasi, pa s njim proživljava čudesne dogodovštine u svetu mašte. Naime, u germanskim krajevima oraščić se često poklanjao deci baš zbog onog verovanja da čitavoj porodici donosi sreću i zaštitu, a deca su bila najčistija bića i smatralo se da će tako oraščić biti delotvorniji.
Danas su oraščići skoro nezaobilazan deo božićne dekoracije, i u svetu, ali i na našim prostorima, i ima ih u svim veličinama.
Ako ne znate šta da za praznike poklonite dragoj osobi, oraščić je možda dobra ideja baš zbog toga što nam nakon ove godine više nego ikada treba vera u zaštitu od zlih sila i bolju budućnost.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
