Ogromna rupa u Sibiru koja se širi velikom brzinom fotografisana je iz svemira.
Opisuju ju je kao potkovicu ili džinovskog punoglavca. Naime, rupa je svoj „život“ započela kao srebrni obris koji je bio jedva vidljiv na satelitskim snimcima šezdesetih godina prošlog veka. Sada je ponor sa strmim liticama koji se jasno vidi iz svemira. Rupa se utrostručila u periodu između 1991. i 2018. godine, prema Geološkom zavodu SAD.
Krater Batagaj, koji se ponekad naziva Batagajka ili „kapija pakla“, predstavlja mnogo veći, često nevidljivi problem koji utiče na celu planetu.
Arktik se zagreva brže od ostatka Zemlje, a ujedno utiče i na permafrost – debeo sloj zemlje koji je trajno zamrznut – barem je nekada bio.
Batagaj krater zapravo uopšte nije krater. To je najveći svetski „retrogresivni pad odmrzavanja“, odnosno jama koja se formira kada otapanje permafrosta dovede do urušavanja tla, stvarajući klizište dok zemlja na svojim ivicama upada u jamu.
Širom Arktika ima na hiljade ovakvih rupa. Ali veličina Batagajevog „kratera“ donela mu je titulu megasloma. Ime je dobio po obližnjem gradu Batagaju.
„Permafrost nije, da tako kažemo, najfotogeničniji“, rekao je za „Business Insider“ Rodžer Majklides, geofizičar sa Vašingtonskog univerziteta u Sent Luisu.
„Uglavnom govorimo o zaleđenoj prljavštini ispod zemlje, koju po definiciji često ne možete da vidite osim ako nije na neki način izložena, kao u ovom megaslomu“.
Batagajeva jama se smatra predznakom onoga što je pred nama.
Kako se permafrost otapa, sve mrtve biljke i životinje koje su vekovima bile zamrznute u njemu počinju da se razgrađuju, izbacujući ugljen-dioksid i metan u atmosferu.
To su snažni gasovi koji zadržavaju toplotu, a koji uzrokuju još veći porast globalnih temperatura, izazivajući još brže otapanje permafrosta.
Ovaj začarani krug može imati strašne posledice. Permafrost pokriva 15% zemlje na severnoj hemisferi. Ukupno, sadrži dvostruko više ugljenika od atmosfere.
Jedna studija je procenila da bi otapanje permafrosta moglo da emituje toliko gasova koji zagrevaju planetu kao velika industrijska nacija do 2100. godine, ako industrije i zemlje danas ne budu agresivno vladale sopstvenim emisijama.
„Postoji mnogo toga što ne znamo i o tome kako će se ona nužno odigrati, ali postoji potencijal za veoma velike promene u klimatskom sistemu koje se dešavaju u veoma, veoma brzim geološkim vremenskim okvirima“, rekao je Majklides.
Ukratko, otapanje permafrosta moglo bi da pogorša klimatsku krizu. Ali to je još uvek misteriozan proces. Proučavanje ekstremnih lokacija kao što je Batagaj megaslom može pomoći naučnicima da shvate otapanje permafrosta i zavire u budućnost.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare