4
Kafić sa najvećim srcem u Beogradu.
U srcu Vračara ušuškan je jedan poseban kafić u kom ćete pored najbolje kafe dobiti i najviše osmeha od zaposlenih – a nedavno se glas o ovom mestu proširio društvenim mrežama. Svratili smo da vidimo kakva je atmosfera i upoznamo ekipu koja je raznežila celu Srbiju.
Naime, „Zvuci srca“ je kafić u kom rade osobe sa smetnjama u razvoju, koji je otvorila humanitarna organizacija „Dečje srce“.
Ideju za kafić je dao direktor i osnivač „Dečjeg srca“ Goran Rojević. S ponosom komentariše gužvu koja se stvara svaki dan od kada je priča o kafiću postala viralna.
„Osećam veliku radost što ljudi imaju potrebu da nas vide, da nas primete, da im se sviđa ovo što radimo. Mi bismo voleli da ovolika gužva bude stalno, Beograd je veliki grad. Ovde stalno dolaze turističke grupe, ako neko obiđe hram, zar mu ne bi bilo zanimljivo da besplatno popije i piće kod nas. A zašto ga ne popije, pa verovatno zato što ne zna“, kjaže Rojević.
„Mi smo defektolozi, psiholozi, socijalni radnici i nismo vešti nekom velikom marketingu – a i nemamo sredstva da angažujemo neku marketinšku agenciju. Ovakva ekspanzija je bila onog trenutka kad smo se otvorili, onda nas je korona presekla i napravila nam veliki rez. Zbog toga smo otvorili radionicu. Naš rad ne sme da prestane, on se zasniva na tome da se mi trudimo i radimo i kad ima i kad nema. Naš trud ne sme da izostane bez obzira kakva je reakcija zajednice.“
Velika gužva ne smeta zaposlenima, oni su ushićeni kada ima puno ljudi i raduju se svakome ko uđe na vrata.
Anđela radi u kafiću od kad se otvorio i ovo joj je prvi posao.
„Radim od 2018. godine i ovo mi je prvo zaposlenje. Super mi je kad ima mnogo ljudi, gostiju. Radim kao konobar i nije mi naporno, ponekad uskočim u šank ako kolegama treba pomoć. Imamo domaću kafu, toplu čokoladu, kapućino, nes, espreso sa mlekom bez mleka“, priča nam sa osmehom na licu Anđela.
Pored kafića se takođe nalazi i radionica a jedna od zaposlenih je i Divna koja pored toga što najviše voli da daje izjave za medije, uživa i u pravljenju raznih sitnica.
„Ja pravim majice, šolje, cegere. Meni je lepo ovde u kafiću, volim da radim, volim da dolazim. Sad treba da idemo na Zlatibor na kamp, na sedam dana“, kaže ona.
Ono po čemu se ovaj čarobni kafić razlikuje od drugih je to što nakon popijenog kafića, nećete dobiti račun.
„Specifičnost kafića je da nema cenovnik, na svakom stolu stoji kutijica u obliku srca, što je naš zaštitni znak u koju ostavljate onoliko novca koliko smatrate da treba“, objašnjava nam defektološkinja Sašenka Mirković.
„Pokušali smo svima da budemo pristupačni, odnosno da ne postoji nikakva ciljna grupa. Želeli smo da novac nikome ne bude prepreka da dođe. S druge strane želeli smo da oslobodimo naše zaposlene, onoga što je njima najveći problem i stres. Problem, je novac, računanje, kusur. Potpuno bi drugu dimenziju imalo kada bi oni morali da se bave svim tim stvarima. Imamo podršku države, od grada Beograda smo dobili poslovni prostor na korišćenje. Postoji ozbiljan broj društvenih i privatnih firmi koje su iz lokalnog sektora koje podržavaju naš rad. U komšiluku imamo jednu radnju, čiji nam vlasnik svakog dana donese svo voće i povrće koje mu ostane. Limunada koju popijete je zapravo donacija dobrog komšije“, otkriva nam Sašenka Mirković.
Ovo je jedno od retkih mesta na kom su zaposleni presrećni dok rade i to možete primetiti čim zakoračite u lokal. Sašenka objašnjava da su oni vrlo bezazleni, jednostavni i iskreni u svojim namerama. Osmoro ih je, kaže, zaposleno preko nacionalne službe za zapošljavanje, a ostali su na radnom angažovanju uz nadoknadu. „Ono što je nama bitno je da se oni dobro osećaju pa će se samim tim i oni koji dođu ovde dobro osećati.“
Pročitajte još:
„Kod njih nema da li si dobar ili loš gost, oni na kraju dana ne pamte namćore i baksuze – to što imam ja ću da ti ponudim. Jednom su ušle dve bakice i nisu znale o kakvom kafiću je reč. Jedna od njih je tražila kafu sa cimetom a naša Aleksandra ju je samo pogledala i ponovila šta sve imamo. Ja sam samo stajala sa strane i posmatrala, a Aleksandra je uporno ponavljala ono što imamo ovde. Na kraju je došla do šanka i kad sam je pitala šta ti je poručuila gospođa ona je samo rekla: ‘Čaj od nane.’ Mislite da se Aleksandra nasekirala zbog bakice? Nema loše emocije, nema negativne emocije.“
Da je u ovom kafiću jako živa atmosfera i da nikada nije dosadno potvrđuju nam još neke anegdote koje je Sašenka podelila.
„Kad smo otvorili, još na početku, ja znatiželjna, otvaram knjigu utisaka, da vidim šta piše, kad tamo: ‘Ja pravim najbolju kafu i toplu čokoladu’ i u potpisu Nemanja koji radi kod nas. Njega uporno hvale da pravi najbolju kafu i toplu čokoladu i čovek se lepo potpisao. Kod njega je to bilo logično.“
Pročitajte još:
Ispred kafića ljudi stalno zastajkuju da vide šta se to dešava unutra, ima i stalnih gostiju iz komšiluka ali navrate i ljudi koje zanima da vide kako funkcioniše ovaj neobični čuburski kutak.
„Mi smo defektolozi, meni je normalno da pričam o njihovim pravima, mogućnostima i to je logično. Međutim, ono što je nama bio cilj je da oni sami o sebi razbijaju predrasude. Nekada mi je smetalo nerazumevanje drugih međutim sada kad sam shvatila koliko njima to nije bitno, više se ne opterećujem time. Ko hoće nek’ dođe, ko neće ne mora, ne idemo ni mi na sva mesta. Mi ne gradimo nekakav brend ovde, svako nek’ ide tamo gde se dobro oseća, prepoznaće ko treba i to je sasvim u redu.“
Ipak, ispostavilo se da se mnogi ovde osećaju dobro, a Zvuci srca su odjeknuli celom Srbijom. Anđela Đuričić je influenserka koja je za kafić saznala preko Instagrama.
„Prvi slobodan dan sam iskoristila da dođem ovde i popijem kafu, pošto i onako svaki dan uzimam kafu za poneti. Čak i kad mi nije usput radije ću ovde ostaviti svoj novac nego negde drugo. Najviše me je privukao njihov trud, rad, volja, i to što nemaju određeni cenovnik. Mislim da svako treba da izdvoji svoje vreme i da dođe. Mnogo lepše se osećam kada kafu uzmem ovde a ne u nekim popularnim kafeterijama. Pored toga ovde se mogu kupiti i mnogo lepe majice i ručni radovi“, kaže ona.
Nakon ove ideje koja se pokazala jako uspešnom, logično je pitati koji je sledeći korak i da li možemo očekivati još ovakvih kafića.
„Plan je da otvorimo kafić u Subotici, sarađujemo sa udruženjem roditelja dece i osoba sa smetnjama u razvoju, dobili su sličan prostor od grada Subotice pa im pomažemo da otvore „zvuke srca“ po ugledu na naš lokal.“
***
Bonus video: Intervju deca sa smetnjama u razvoju MDRI-S
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
