Danas, 12. oktobra, praznuje se Miholjdan (ili Mioljdan). Taj dan je u kalendaru Srpske pravoslavne crkve posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku, a za njega se vezuju razni običaji - između ostalog "ovnovska svadba" i "mišiji dan".
Miholjdan se od drugih verskih praznika razlikuje, između ostalog, po tome što dozvoljava radove u bašti, ali i „zabranjuje“ venčanja, a u tekstu objavljenom u Etnološko-antropološkom pojmovniku srpske kulture, može se naći još zanimljivih informacija o ovom prazniku.
Miholjdan ili Mioljdan je praznik koji se praznuje 29. septembra/12. oktobra. Taj dan je u kalendaru Srpske pravoslavne crkve posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku (negde Kiriak, Kirik).
Kirijak Otšelnik je bio korintski pustinjak koji je živeo sredinom V veka. U ranoj mladosti otišao je u Jerusalim, gde je stupio u manastir. Posle dvadesetak godina povukao se u pustinju.
U njegovom žitiju se kaže: „Činio je čudesa, jer beše veliki ugodnik Božiji. Pročuo se kao veliki podvižnik nadaleko, te mnogi dolaziše k njemu u pustinju, jedni radi blagoslova, drugi radi isceljenja, a treći da razgovaraju sa njim i dobiju kakav koristan savet za dušu. Nije želeo slavu, te se povuče u još dublju samoću u pustinju, ali i tu ga ljudi pronađoše, donoseći svoje bolesne radi isceljenja, jer sveti Kirijak svojom molitvom isceli mnoge i iz mnogih istera demone.“
Kaže se i da je bio krupan čovek, snažan telom i da je takav ostao do duboke starosti, i pored teškog posta i bdenja. U pustinji se ponekad godinama hranio samo sirovim zeljem. Poznat je kao veliki branilac pravoslavne vere i borac protiv jeresi, naročito Origenove. Umro je 557. godine, u 109. godini.
Nije sasvim jasno zbog čega ovaj praznik nosi naziv Miholjdan, napominje se da je najizvesnije je da je dobio ime po svetom Arhangelu Mihailu, koji se u katoličkoj crkvi slavi tog dana (29. septembra po gregorijanskom kalendaru).
Ime je, dakle, nastalo od Mihalj ili Mihovil, kako se kod Mađara, odnosno Hrvata, naziva Arhangel Mihailo. Ovu tezu potkrepljuje i činjenica da je praznovanje Miholjdana posebno rasprostranjeno u srpskim krajevima koji su bili pod Austrougarskom, i da je najpre prihvaćeno od strane Karlovačke mitropolije, a zatim i u ostalim eparhijama Srpske pravoslavne crkve. Ipak, treba napomenuti da pojedini autori dovode u pitanje vezu između naziva Miholjdan i svetog Argangela Mihaila.
Miholjdan se, kao i Preopdobni Kirijak Otšelnik, u nekim porodicama slavi kao krsno ime 12. oktobra po novom kalendaru. To je jedna od petnaest najčešćih srpskih slava. Proslavlja se kao i druge krsne slave kod Srba. Ukoliko padne u mrsan dan sprema se mrsno, a u posan dan, posno.
U narodnom kalendaru se ne pominje sveti Kirijak Otšelnik, već samo Miholjdan, koji je praćen je različitim običajima.
U narodu se smatra da tek tada počinje prava jesen. Ukoliko je oko ovog praznika visoka temperatura i lepo vreme, ti dani se nazivaju miholjsko leto (negde i sirotinjsko leto) i koriste se za završetak jesenjih poslova, a autori s Etnografskog ukazuju na još neka zanimljiva verovanja.
U oplenačkom kraju se veruje da oko Miholjdana mora da bude dvanaest dana lepog vremena kako bi sirotinja stigla da zbere letinu i završi sve poslove pre zime.
U pojedinim krajevima je običaj da se mladencima, koji su stupili u brak posle zimskih zadušnica, na Miholjdan nose pokloni.
U nekim naseljima su na salašima priređivane svečanosti radi priploda stoke, posebno ovaca, tzv. ovnovske svadbe. Ovnovi koji su prethodnih nedelja odvojeni od ovaca na ovaj dan se na salašu puštaju među njih, okićeni cvećem, a domaćini priređuju svečani ručak.
Srbi u Dunavskoj klisuri, u Rumuniji, praznuju tzv. Tejkin dan, zbog zlih sila koje tamane živinu, nudeći prolaznicima spremljenu hranu za zdravlje tejkama (tetkama).
U Homolju se Miholjdanom naziva drugi dan Mitrovdana i praznuje se zbog miševa, pa se tamo zove i mišiji dan.
U Gruži se verovalo da na taj dan uginu svi miševi koji nisu skupili zimnicu.
U banatskim selima se na Miholjdan sprema za dušu kao o zadušnicama.
Miholjdan, odnosno sveti Miholj, smatra se zaštitnikom moreplovaca i najviše ga slave pravoslavni u primorju. U Boki Miholjdan zovu i gospodski praznik, jer su ga slavile čuvene admiralske i kapetanske porodice. Mornari ne isplovljavaju na more jer se veruje da Svetog Miholja treba proslaviti kod kuće. Veruje se da su rođeni ovog dana posebno nadareni i blagosloveni, i da će imati svakojake blagodati u životu.
U mnogim naseljima je Miholjdan dan kada se održavaju litije, zavetine ili preslave, a u trgovačkim sredinama i veći sabori i panađuri.