Nije proveravala svoj bankovni račun 60 godina, a onda je otišla da vidi koliko ima novca: „Ljudi, da li je ovo moguće“

Kerol Alison (76) iz Škotske tokom detinjstva svake nedelje na bankovni račun uplaćivala je svoj džeparac i uspela je ukupno da sakupi 2,5 funte. Posle 60 godina, tokom sređivanja kuće, pronašla je staru bankovnu knjižicu i s njom otišla u banku.

Kerol Alison je detinjstvo provela u Manili na Filipinima, ali je često posećivala baku koja je živela u Edinburgu. Kada je imala šest godina, baka ju je odvela u banku, otvorila joj račun i pokazala kako može da čuva novac, piše BBC.

Alison je zatim svake nedelje ostavljala svoj džeparac u šilinzima. U to vreme u Velikoj Britaniji koristili su se funte, šilinzi i peniji. Jedna funta bila je podeljena na 20 šilinga, a jedan šiling na 12 penija. Alisan je kako su godine prolazile poptuno zaboravila na svoj račun u banci.

Međutim, njena baka je pre smrti pronašla njenu bankovnu knjižicu i vratila joj je. Ipak, Alison je ponovo zaboravila na nju i pronašla je tek mnogo godina kasnije, dok je sređivala kuću. Iz radoznalosti odnela je knjižicu u banku, gde je otkrila da je iznos na računu značajno porastao. Položenih 2,5 funti sada je vredelo 250 funti (oko 300 evra).

„Bila sam presrećna i potajno zahvalna baki kada su mi u banci rekli da na računu imam 250 funti. Pitala – da li je ovo moguće. Kako?“, rekla je Alison. „Rekli su mi da su kamate rasle svih tih godina.“

Alison: Proverite svoje račune

76-godišnjakinja je nakon ovog otkrića pozvala sve da provere svoje stare bankovne račune. Ukoliko su računi u Ujedinjenom Kraljevstvu neaktivni 15 godina, banke novac prebacuju u Fond za povrat (RFL), odakle vlasnici i dalje mogu da povuku svoj novac. Fond je do sada prikupio više od 1,4 milijarde funti (1,7 milijardi evra), a vlasnici su povukli tek nešto manje od desetine.

RFL je nevladina organizacija osnovana 2011. godine, a u nju je uključeno više od 30 banaka i građevinskih društava u Ujedinjenom Kraljevstvu. Izvršni direktor Adrijan Smit izjavio je da deo novca doniraju humanitarnim organizacijama koje se bave decom, finansijskom inkluzijom i društvenim ulaganjima.

„Vodimo računa o novcu koji dajemo u dobrotvorne svrhe, ali moramo uvek imati dovoljno sredstava za isplatu potraživanja“, rekao je Smit. „Važno je da ljudi znaju da njihov novac nije izgubljen i da ga uvek mogu povratiti.“