0
Tri nalazišta u Srbiji koja su ogroman civilizacijski iskorak kao i egipatske piramide.
Egipatske piramide, Stounhendž, Maču Pikču – za njih ceo svet zna. Ipak, u priči o arheološkom blagu cele planete važno mesto imaju i lokaliteti iz Srbije, iako se o njima znatno manje zna.
Cenjeni arheolog Miomir Miško Korać, direktor Arheološkog instituta u Beogradu, za Novu otkriva koja su to nalazišta i zašto su toliko značajna.
„Na Lepenskom viru, od pre 10.000 godina, otkrivena je prva monumentalna evropska skulptura. To znači da su ljudi iz tog perioda stvarali nešto što je odraz misaonog sklopa, a ne nešto im je nužno potrebno za život, za hranu. To dakle znači da se vama tad desila eksplozija u glavi i vi ste u tom trenutku najpametniji na svetu. Vi ste tad Pikaso, Da Vinči…“, napominje naš sagovornik.
Naime, Lepenski vir predstavlja ostatke najstarijeg sedelačkog naselja u Evropi. Prvo organizovano ljudsko naselje na otvorenom nalazilo se tu u Đerdapu. Miroljubivi lepenski alasi su lokaciju pažljivo birali i tu oformili kulturu koja je trajala hiljadama godina u kontinuitetu.
Ovaj lokalitet oktirven je tek tokom opsežnih istraživanja u Đerdapu zbog izgradnje hidroelektrane. Nakon završetka iskopavanja lokalitet je premešten na sadašnju lokaciju kako bi se zaštitio od potapanja koje je izvršeno pregradnjom Dunava. Godine 2011. godine otvoren je novi centar za posetioce. Pod svojom kupolom čuva ostatke kulture koja je svojim otkrićem zapanjila čitav svet.
U Lepenskom viru su pronađene sad već čuvene skulpture koje predstavljaju najstarija vajarska dela u kamenu za koja se u svetu zna. Rubovi kamenih oblutaka su ukrašeni šarama u vidu arabeski ili su u kamenu predstavljena ribolika bića, pa se pretpostavlja da su i njihova božanstva bila u vezi sa podvodnim svetom.
„Zanimljivo je da najnovija istraživanja pokazuju da taj praistorijski čovek, koji je zapravo daleko od primitivizma, radi dnevno dva sata, lovi i slično da bi preživeo, a ostalo vreme uživa i – stvara“, kaže Korać.
„U petom milenijumu prvi rudari nisu bili u Šleziji, ni u brdima Pirinieja, ni u Engleskoj, već kod nas u Rudnoj glavi. Vi tada pronalazite rudu, prerađujete je, kopate, za šta je potrebna pamet“, kaže Korać o ovim prvim rudarima.
Rudna glava je zaopravo arheološki lokalitet u opštini Majdanpek u Borskom okrugu, centar ranog praistorijskog rudarstva, koji se danas nalazi pod zaštitom Republike Srbije kao arheološko nalazište od izuzetnog značaja.
Predstavlja središte jednog od najranijih rudarstava bakra u jugoistočnoj Evropi. Arheološka istraživanja Rudne glave su vršena između 1969. i 1979. godine, a potom su povremeno nastavljana. Samo tri decenije od otkrića Rudna glava je prihvaćena kao jedna od uporišnih tačaka evropske civilizacije.
Pročitajte još:
U oknima su, između ostalog, pronađene ostave sa kamenim batovima (veliki čekići napravljeni od oblutaka), oruđe od kostiju, keramički sudovi. Otkriveni kameni batovi predstavljaju jednu od najvećih grupa tog tipa oruđa pronađenih na tlu Evrope i Male Azije, a nađene su i amfore, alatke od jelenskog roga, oruđe većih dimenzija koje je verovatno služilo za prikupljanje i kopanje razmrvljene rude.
„Svakako značajna je cela kultura Vinče, sa svim statuetama i figurama. Prostirala se od južne Nemačke, pa sve do Grčke, Bugarske, Slovenije… Kad je profesor Vasić to iskopavao tridesetih godina prošlog veka, nije bilo svetskog arheologa koji nije došao da to vidi“, kaže Korać.
Niame, kada se pre jednog veka moćni Dunav povukao u svoje korito, ostavio je za sobom veliki dar čitavom čovečanstvu. Arheolozi su od tada sa velikim uzbuđenjem počeli sa razotkrivanjem mnoštva novih slojeva civilizacije koje je u sebi sačuvao jedan spolja savsvim običan brežuljak u Vinči. Utvrdili su da se na tom mestu nalazilo najveće naselje iz doba neolita, staro više od sedam hiljada godina, i pronašli u njemu ostatke mnogih kultura.
Arheološko blago Vinče nalazi se na dubini od oko 10,5 metara i sadrži čitavo bogatstvo civilizacijskih slojeva od neolita preko bronzanog doba, pa sve do grobnica iz srednjeg veka.
Ovo nalazište dokazalo je da pre toliko milenijuma na tom mestu nalazila utvrđena metropola. Smatra se da je ona bila centar tadašnje civilizacije koja se prostirala širom današnje jugoistočne Evrope.
U Vinči je pronađeno pravo bogatstvo najrazličitijih oružja i oruđa od kamena i kostiju, posuđe, ritualne vaze, nakit, mnoštvo antropomorfnih i zoomorfnih figurina, ostaci praistorijskih kuća kao i veliki broj drugih predmeta izrađenih ovde ili donešenih iz udaljenih oblasti.
Ono što je više od svega čini posebnom je veliki broj identičnih predmeta koji ukazuju na to da su ljudi na ovim prostorima već u kasnom kamenom dobu imali neku vrstu standardizovane proizvodnje. Bili su mnogo mnogo civilizovaniji nego što se u prvi mah mislilo.
Istraživanja govore da su stanovnici Vinče živeli urbanim načinom života, veoma blizu jedni drugima.
Vinčanske kuće su bile od blata i peska, smeštene u uskim ulicama, a praljudi su bili mnogo društveniji i kreativniji nego što možemo i da zamislimo.
Tkali su haljine sa V izrezom pazeći na na stil i dizajn odeće, figurine su nam otkrile da su imali nameštaj u kući, a pravili sui veoma lepo posuđe. Pored toga, voleli su i da putuju. Odlazili su do Karpata kako bi nabavljali vulkansko staklo koje su koristili u izradi oružja, a donosili su i predmete iz mnogo udaljenijih mesta i različitih kultura.
Zbog svega toga Vinča se smatra jednom od najnaprednijih praistorijskih kultura.
I, kako kaže Miško Korać, sve to skupa dokazuje da svakako imamo čime da se ponosimo.
BONUS VIDEO:
