19
Uživanje u opojnom mirisu hlora dok mi deca skakuću na glavu.
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić najavio je da će za Beograđane ovog leta najpopularniji gradski bazeni biti besplatni, uz vađenje personalizovane kartice.
Na stranu što takva odluka dolazi u momentu kada SNS brod tone, pa misle da će ih besplatni bazeni održati na vodi, ovakav potez grada Beograda je sve, samo ne – primamljiv.
Beograđani će sada biti u prilici da vide kako izgleda kada se pola grada sjati u jednu veliku kadu na kolektivno kupanje, kao da odlazak na gradske bazene i pre ove odluke nije bilo dovoljno traumatično iskustvo.
Poslednji put kada sam se „provela“ na gradskom bazenu je bilo kada sam imala 11 godina. Drugarica i ja smo s Konjarnika otišle na Banjicu misleći da smo najveće buntovnice tog dana, jer smo prvi put otišle toliko „daleko“ bez roditelja.
Tada mi na bazenu nije smetalo to što mi dečurlija skače na glavu, što me peku oči od ko zna kakvih hemikalija koje sipaju u bazen, nije mi smetala ni loša pljeskavica a ni vraćanje kući čuvenom pedeseticom, što je samo po sebi avantura.
Onda sam porasla i počela da boravak pored vode povezujem sa osećajem mira i spokoja. Davala sam otkaze da bih bila na moru dva meseca, kampovala na plažama bez para, kupala se po šumskim potocima… Sve sam radila samo da budem kraj vode.
Gradski bazen nikada nije uspeo tako nešto da mi pruži. Uvek sam se osećala kao da sam na nekoj đačkoj ekskurziji – previše muzike, vike, dreke, malo prostora za plivanje. Nisam uspevala ni da se oduprem razmišljanjima o tome koliko ljudi je mokrilo unutar bazena, ali kako da krivim bilo koga kada sam i sama to radila kad sam bila mlađa.
Pročitajte više:
Kako bih izbegla „gungulu“ probala sam jednom noćno kupanje na Olimpu i shvatila da svi dolaze na noćno iz istog razloga – da bi izbegli „gungulu“. Ispostavilo se da je gužva ista kao i preko dana samo noću nema toliko dece.
Odlazak na pojedine gradske bazene je postao i pravi luksuz. Neki ne dozvoljavaju da se unese hrana i piće, pa flašicu vode unutar kompleksa naplaćuju 300 dinara. Na kraju dana shvatim da jeftinije prođem čak i kad odem do Perućca. Tamo se odmorim i okupam „kao čovek“ i zapravo imam osećaj kao da sam na moru.
Iako nisam ljubitelj ni Ade Ciganlije, „prljavština“ i alge koje plutaju mi i dalje bolje zvuče od bazena koji je i pored hemikalija leglo zaraze.
Odluka o besplatnom korišćenju bazena za Beograđane tako plemenito i lepo zvuči, ali već vidim da je to propast u najavi. Mnogi će reći „Kakav smo narod ništa nam ne valja“… Umesto toga bilo bi bolje da prestanemo da se hranimo mrvicama i da shvatimo da ništa što je besplatno zapravo nije besplatno.
***
Bonus video: Bezbedno kupanje – u bazen samo hladne glave
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
