25
Naučnici iz Fondacije za primenjenu molekularnu evoluciju identifikovali su prirodno okruženje za formiranje ribonukleinske kiseline (RNA) koja bi mogla biti ključ za razumevanje porekla života na Zemlji.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Astrobiology, otkriva da se molekuli RNK mogu spontano da se formiraju kada osnovni sastojci dođu u dodir sa bazaltnim vulkanskim staklom, materijalom koga je na Zemlji bilo u izobilju pre oko 4,35 milijardi godina. Prema vodećim istraživačima studije, uključujući Stevena Benera i Elisu Biondi, ovo otkriće nudi direktan put ka sintezi RNK, koji ne zahteva složene laboratorijske uslove. Štaviše, ovi nalazi sugerišu da su slični uslovi na drevnom Marsu mogli da obezbede formiranje RNK, što povećava mogućnost života zasnovanog na RNK van Zemlje.
Istraživanje otkriva da je vulkansko staklo, nastalo hlađenjem vulkanske bazaltne lave, obezbedilo neophodne materijale za sintezu RNK. Kada nukleozid trifosfati — blokovi RNK — prođu kroz ovo staklo, oni mogu da formiraju dugačke RNK molekule dužine do 200 nukleotida. Vulkansko staklo je bilo posebno uobičajeno na ranoj Zemlji, u vreme koje su obeležili česti udari meteorita i ekstenzivna vulkanska aktivnost. Ovi događaji nisu samo stvorili vulkansko staklo, već su doprineli i ključnim mineralima i uslovima neophodnim za sintezu RNK. Kako je objasnio naučnik Stiven Mojzsis, koji je doprineo studiji, uticaji su isušili pejzaž, stvarajući kopnene vodonosne slojeve gde bi RNK mogla da se akumulira i sastavlja.
Pročitajte još
Pored toga, metali poput nikla, koji se oslobađaju tokom udara meteorita, igraju vitalnu ulogu u formiranju nukleozid trifosfata. Nikl se kombinuje sa nukleozidima, što dovodi do stvaranja trifosfata potrebnih za formiranje RNK, dok borat, mineral koji se nalazi u bazaltu, pomaže u regulisanju ovog procesa. Prisustvo ovih sastojaka i prirodno podešavanje bazaltnog stakla obezbedili su jedinstveno okruženje koje bi moglo da podstakne najranije genetske molekule potrebne za život.
Nalazi ne samo da bacaju svetlo na potencijalne početke života na Zemlji, već i otvaraju uzbudljive mogućnosti za prisustvo života zasnovanog na RNK na Marsu. Drevni Mars, kao i rana Zemlja, iskusile su značajnu vulkansku i udarnu aktivnost koja je stvorila slično staklo od bazaltne lave. Dok su tektonske promene na Zemlji sakrile većinu najstarijih površinskih stena planete, Mars je sačuvao svoju drevnu geologiju. Nedavne misije na Mars potvrdile su prisustvo relevantnih minerala poput borata, što Mars čini jakim kandidatom za proučavanje porekla života. Kako Bener ističe, da je RNK mogla da se pojavi na Zemlji pod ovim uslovima, isti procesi bi mogli dovesti do života na Marsu.
Jednostavnost ovog modela je omogućila da se lako reprodukuje u laboratoriji, sugerišući da bi mogao da se testira u srednjoškolskoj hemijskoj laboratoriji jednostavnim kombinovanjem sastojaka i čekanjem na formiranje RNK. Lakoća procesa je u suprotnosti sa složenijim modelima porekla života koji zahtevaju razrađene laboratorijske tehnike, što sugeriše da bi prirodno stvaranje životnih gradivnih blokova moglo biti izvodljivije nego što se ranije mislilo.
U zaključku, ovo otkriće pruža jasniji put za razumevanje porekla života identifikacijom jednog prirodnog procesa koji bi mogao da proizvede RNK u ranim uslovima Zemlje ili Marsa. Jednostavnost i prirodno okruženje studije podržavaju ideju da bi se formiranje RNK – a možda i života – moglo dogoditi na drugim planetama sa sličnim geološkim uslovima.
