Zgrada u centru Prištine na spisku najružnijih građevina na svetu, a arhitekta je samo želeo da smiri napetost između Albanaca i Srba

I dok je za većinu stanovnika na prostoru bivše Jugoslavije brutalistička arhitektura sasvim uobičajena, za ostatak sveta ona je fenomen svoje vrste koja ne prestaje da ih intrigira. Velelepa betonska zdanja strance istovremeno odbijaju i oduševljavaju, ostavljajući ih zbunjene i sa pomešanim utiscima.

Brutalizam je stil proizašao iz moderne arhitekture, a razvijao se u period između 50-ih i 70-ih godina prošlog veka, ali se u bivšoj Jugoslaviji ovaj arhitektonski pravac zadržao daleko duže. Građevine u ovom stilu su najčešće monumentalne i karakterišu ih izražena geometrija, te upotreba tamnih, grubih materijala poput betona, stakla, čelika i kamena.

Brutalistička arhitektura bila je posebno popularna u evropskim komunističkim zemljama u koje se ubrajala i Jugoslavija, pa i dan danas ovo nasleđe boji Srbiju i zemlje regiona. Zdanja u ovom stilu neprekidno nailaze na podeljena mišljenja, a dok ih jedni smatraju remek delima arhitekture, mnogi ih bez razmišljanja ubrajaju u najružnije građevine na svetu.

Jedno od zdanja koje je i zvanično dospelo na listu najružnijih na planeti jeste Narodna i univerzitetska bibilioteka Kosova u Prištini. Naime, ova građevina dva puta je završila na ne tako laskavim listama koje su se bavile najružnijim objektima širom sveta. Prvi put je 2009. zauzela deveto mesto na spisku koji su sastavili korisnici sajta „Virtualtourist.com“, a drugi put ju je 2011. britanski „The Telegraph“ rangirao kao treću na listi sa 21 najružnijom zgradom na svetu, a pre tri godine zazuzela je neslavno prvo mesto na sajtu „Spotted by Locals„.

Narodna bibiloteka Kosova nalazi se u centru Prištine i zvanično je završena i otvorena 1982. godine, a projektovao ju je hrvatski arhitekta Andrija Mutnjaković. Kada je Mutnjaković dobio zadatak da osmisli biblioteku napetost između albanskog i srpskog stanovništva na Kosovu je već bila opipljiva, pa je on tražio simbol koji bi mogao da zadovolji obe strane.

Opredelio se za kocku i kupolu, kao zajedničke karakteristike otomanskog i vizantijskog arhitektonskog stila koji su definisali izgled čitavog regiona. Ipak, i dan danas su na ovom objektu najupečatljivije kupole od pleksigasa kojih ima ukupno 74, a za koje se priča da predstavljaju keče, tradicinalnu albansku kapu. Ipak, to nije zvanično potvrđeno, a postoje oni koji smatraju da ove kupole treba da asociraju na mozak. Pored kupola, upečatljivo je i to što je čitav objekat prekriven metalnom konstrukcijom koja neke podseća na mrežu, neke na saće. Mnogi ovu biblioteku porede i sa iskrivljenim Tetrisom i video-igrom Minecraft, zbog činjenice da se sastoji od niza kockastih jedinica koje se spajaju u jednu celinu, piše „Žena„.