117
Da li bi Zemlja mogla da bude kosmičko utočište za posmatranje? Hipoteza o zoološkom vrtu sugeriše da bi ovo moglo biti istina. Naime, hipoteza o zoološkom vrtu pretpostavlja postojanje tehnološki naprednog vanzemaljskog života koji se uzdržava od kontakta sa Zemljom - samo je posmatra. Ovo je jedna od mnogih teorija koja objašnjavaju Fermijev paradoks, odnosno, verovatnoća postojanja vanzemljaskih civilizacija i nedostatka dokaza o kontaktu sa njima.
Italijansko-američki fizičar Enriko Fermi (dobitnik Nobelove nagrade za fiziku) 1950. godine napisao je čuveno: „Gde su svi?“ Pitanje je od tada postalo osnova Fermijevog paradoksa, baveći se sukobom između velike verovatnoće vanzemaljskog života i potpunog nedostatka dokaza za njegovo postojanje. Predloženo je nekoliko hipoteza koje bi mogle da objasne Fermijev paradoks, uključujući hipotezu o zoološkom vrtu, koju je 1973. godine prvi uveo astrofizičar sa Harvarda Džon A. Bol. Ova teorija tvrdi da napredne vanzemaljske civilizacije možda znaju za Zemlju i njene stanovnike, ali su odlučile da izbegnu kontakt, dozvoljavajući čovečanstvu da se prirodno razvija bez mešanja, piše „Digitimed„.
Hipoteza o zoološkom vrtu je u skladu sa idejama koje su prisutne u popularnoj kulturi, kao što je „Prime Directive“ iz Zvezdanih staza, koja nalaže nemešanje vrsta u razvoju. Slično tome, Balova hipoteza sugeriše da bi naprednija vanzemaljska inteligencija (ETI) mogla da zauzme stav nemešanja iz evolucionih, etičkih ili posmatračkih razloga, čuvajući Zemlju kao neku vrstu „kosmičkog zoološkog vrta“. Bal je tvrdio da je moguće da vanzemaljske vrste ne žele da se mešaju, posmatrajući kako čovečanstvo napreduje i ostaju pri ideju da ne želi da ih niko otkrije.
Pročitajte još
Ovaj koncept je povezan i sa drugim predloženim objašnjenjima Fermijevog paradoksa, kao što je hipoteza velikog filtera. Razvio ju je 1996. ekonomista Robin Hanson, ova teorija sugeriše da bi mogao da postoji „filter“ koji sprečava vrste da dođu do tačke naprednog razvoja ili međuzvezdane komunikacije. Hipoteza o zoološkom vrtu, međutim, smatra da ETI možda već postoje i posmatraju ljude, ali namerno izbegavaju komunikaciju da bi poštovali prirodni razvoj civilizacija.
Ideju da napredne civilizacije postoje van Zemlje takođe podržava trostepena skala Nikolaja Kardaševa, uvedena 1964. godine. Ova „Kardaševa skala“ definiše civilizacije na osnovu njihove upotrebe energije, od Tipa I (planetarne civilizacije) do Tipa III (galaktičke civilizacije) . Istraživači spekulišu da bi mogle postojati civilizacije tipa I ili tipa II unutar Mlečnog puta, gde bi do 6 milijardi planeta sličnih Zemlji moglo da postoje u naseljivim zonama oko zvezda. Pošto je naša galaksija stara oko 13,5 milijardi godina, verovatno je da su druge napredne civilizacije mogle nastati mnogo pre čovečanstva, ostavljajući im dovoljno vremena da odluče da li da nas kontaktiraju ili posmatraju.
Ako se uzme u obir koliko dugo opastaje život na Zemlji teorija je da su složenom životu potrebne milijarde godina da se razvije. S obzirom na to, ETI (vanzemaljski život) može da smatra čovečanstvo relativno mladim i nespremnim za kontakt. Bal je teoretisao da bi napredni vanzemaljci mogli usvojiti sličan pristup posmatranju i očuvanju, izbegavajući smetnje i umesto toga dozvoljavajući prirodno napredovanje.
Dok hipoteza o zoološkom vrtu nudi zanimljiv pogled na Fermijev paradoks, ona ima ograničenja. Kritičari tvrde da je hipoteza spekulativna i prepuna greška. Doktor Dankan Forgan, astrofizičar, napominje da bi bilo teško za jednu vanzemaljsku vrstu da sprovede politiku zabrane kontakta širom galaksije zbog ograničenja komunikacije koja nameće putovanje brzinom svetlosti. Štaviše, Forgan sumnja da bi se različite vanzemaljske vrste koordinirale na takav način kako bi formirale jedinstveni „Galaktički klub“ sa kolektivnim ugovorom o nemešanju. On takođe ističe da bi jedna disidentska grupa lako mogla da prekrši ovo pravilo.
Čak je i sam Bol priznao da je hipoteza pesimistična, navodeći da bi više voleo ideju da vanzemaljci žele da nas kontaktiraju. Ipak, on je priznao da se neprijatne naučne teorije ponekad ispostave tačnim. Zagovornici „aktivnog SETI-ja” (Messaging Ektraterrestrial Intelligence) veruju da bi ova hipoteza trebalo da nas ohrabri da šaljemo signale u svemir, u nadi da će izazvati odgovor posmatranja ETI, slično istorijskim inicijativama kao što su „Arecibo Message“ i „Voyager Golden Records“.
Na kraju krajeva, hipoteza o zoološkom vrtu ne razrešava u potpunosti Fermijev paradoks, ali ostaje dragoceno uvod kroz koje se može ispitati naš položaj u kosmosu. Da li smo sami u univerzumu ili smo jednostavno pod posmatranjem u nevidljivom kosmičkom svetilištu još uvek je na nivou teorije.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
