1
"Prašumski vilenjak" nas vodi u raznorazne pustolovine gde ne samo da ćemo spoznati prirodu i njene načine, nego i sebe, a sve to deli na Instagramu. Njegov profil stekao je određenu popularnost upravo zbog inovativne ideje. Stevan Gajić je hteo da najlepše predele Srbije predstavi na atipičan način.
Živeo je godinu dana u Beogradu, gde se nije pronašao, te je taj život u gradu činio podnošljivim jedino beg u prirodu bar jednom nedeljno. Zato Stevan spada u onu kategoriju ljudi koji su iz perioda vanrednog stanja izvukli najboilje.
„Kada su procurele prve vesti o predstojećem zatvaranju pokupio sam se smesta i vratio u svoje rodno selo. Policijski čas je bio neosetljiv u prirodi. Pošto je život usporio imao sam prilike da nadoknadim sve vreme koje sam potrošio živeći u gradu tako da sam pošao u svoje pustolovine i spontano počeo objavljivati na Instagramu priče sa svojih vilenjačkih pohoda. Smatrao sam da će naročito ljudima koji su zatvoreni u stanovima prijati da gledaju fotografije i snimke prelepe netaknute prirode koju sam istraživao”, kaže Stevan.
Reakcije na fotografije bile su divne, te mu se ubrzo javio jedan dečko iz Novog Sada u želji da bude gost na tim putešestvijama. Stevan je sa oduševljenjem pristao, te su zajedničku pustolovinu delili na Instagramu, nakon čega se javljalo mnoštvo novih pustolova željnih prirode. Prirodan tok dalje ga vodi ka mnogim putovanjima sa raznim interesantnim ljudima.
Sve ovo se odvija na istoku Srbije, u Homolju. Stevan živi u jednom selu između Golupca i Srebrnog jezera.
„Jeste li se nekad tuširali ispod vodopada? Ili skakali sa vodopada? Da li znate šta se nalazi sa druge strane kamenih kapija? Imate li hrabrosti da me pratite u šumu straha? Možete li rešiti vilenjakove zagonetke? I da li ste sposobni da podnesete lepotu cveta paprati? Jeste li nekad videli cvet paprati? Nisam ni ja, hajde da ga tražimo!”
Avantura obično traje 3-4 dana, dok svaki dan drugačije počinje. Nekada se gleda izlazak Sunca, radi joga ili jednostavno jede lubenica. Inspiraciju vuče iz jutarnje rose, tople košave, letnjih pljuskova, osmeha, vodopada i kanjona, starih stabala, mirisa borova, cvetnih venaca i vatre. I kako kaže, tuširanje pod vodopadom niko nikad nije odbio.
„Nikada nemam unapred zamisao gde ću voditi svoje goste dokle god ih ne upoznam. Stekao sam dovoljno iskustva da mogu dobro proceniti fizičke sposobnosti i granice pojedinaca tako da na osnovu toga biram težinu avanture u koju ćemo se upustiti.”
„Svrha cele ove moje priče i delanja jeste upravo to – vraćanje prirodi. Zato ne idemo kao gosti i turisti u prirodu, mi jesmo deo prirode. Želim da osetiš sirovu snagu života koja se krije u tebui, vatromet u telu kada ugledaš vodopad. Sigurnost i spokoj kada se nađeš u šumi, a ne strah. Želim da osetiš savršenstvo prirode i koliko si voljen od strane prirode.”
Uvek je osvežavajuće razgovarati sa mladim ljudima koji ne trče, jure ili žure, nego se polako prepuste životu i budu u dodiru sa sobom i svojim bićem. Važno je iz svega izvlačiti pouku, a Stevan ne samo da je naučio šta znači život u gradu, nego je i shvatio da za njega, bolje od prirode – nema.
Bonus video: Jelouston prirodan vulkan SAD Nacionalni park
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare