„Nadogradnja“ na Dorćolu od koje je momentalno pozlilo Beograđanima: Investitor kaže da je ovo „smelo rešenje“ i evo kako će na kraju izgledati

Fotografija pod nazivom "remek delo nadogradnje" napravljena je u Beogradu na uglu Višnjićeve i Cara Dušana. Na prvi pogled mnogi su pomislii da je u pitanju foto-montaža ili neslana šala, ali u ovde nema mesta veštačkoj inteligenciji ili lošem fotošopu.

Kako se ispostavlja izvođač radova ovaj projekat je nazvao „smelim građevinskim rešenjem“ koje podrazumeva rekonstrukciju, adaptaciju, integraciju i izgradnju jedne celine, i koja će, kako se navodi u na sajtu „Gradnja„, pomiri stari i novi duh Dorćola.

Na „pomirenje“ starog i novog duha Dorćola korisnici društvenih nisu blagonaklono reagovali, opisujući je kao „skandaloznu“, „grotesknu“, „građevinskim paklom“. I dok jedni tvrde da nije po sredi nadogradnja, već izgradnja iz temelja i da ovakvih projekata ima svuda u svetu, evo kako je izvođač opisao objekat na uglu Višnjićeve i Cara Dušana.

„Mnoge evropske metropole doživljavaju obnovu starih urbanih jezgara, rekonstrukciju i osavremenjavanje objekata i prateće infrastrukture, što najčešće najavljuje doseljavanje nove populacije i menjanje ritma života nekog dela grada. Naravno, nekada se to radi na radikalan način, kada se namena objekata i struktura stanovnika iz korena menjaju, pa ceo proces poprima elemente džentrifikacije, koju starosedeoci i ljubitelji starih četvrti uvek žele da izbegnu.

Međutim, kada se proces obnove i osavremenjavanja izvodi na jedan delikatniji i humaniji način, rezultati mogu da izrode jednu krajnje pozitivnu atmosferu. Naročito kada je reč o Dorćolu, jednom od najstarijih delova grada Beograda koji poseduje jednu svoju, osobenu crtu načina života i atmosfere koja vlada među njegovim starosedeocima, u koju novopridošli jednostavno moraju da se uklope. Tako je i s arhitekturom. Projekat je odobrio Zavod za zaštitu spomenika grada Beograda i predstavlja jedno savremeno rešenje koje povezuje istorističku arhitekturu sa kraja 19. i početka 20. veka.“, piše na sajtu „Gradnja“.

Projekat je zamišljen kao celina

Ceo projekat je po svojoj strukturi zamišljen kao jedinstvena stambeno-poslovna celina, koju možemo posmatrati kroz nekoliko segmenata. Za početak, u samom prizemlju je akcenat stavljen na postojeći objekat, koji nastaje krajem 19. ili početkom 20. veka, kao porodična kuća Miloja Kneževića i vodio se na broju 46. Tadašnji objekat izveden je kao interpolacija u tadašnji blok, tačnije susedne objekte na brojevima 44. i 48. Međutim, po planskom dokumentu arhitekte Kovaljevskog iz 1923. godine, objekat je prisajedinjen celini, koja tada postaje ugaoni objekat, ali detaljnih podataka (investiciono-tehničke dokumentacije) o tim građevinskim zahvatima nema, pa su informacije koje se mogu naći u Istorijskom arhivu grada Beograda svedene samo na projekat interpoliranog objekt, navodi se u objašnjenju.

Izvođač navodi da će biti napravljen moderan parking, zelena fasada, zastakljene krovnih segmenata i da je projekat ima za cilj da podmiri velike apetite investitora, večito gladnih stambeno-poslovne kvadrature i projektnog rešenja koje ne izlazi izvan dozvoljenih gabarita, čime bi se narušio odnos novog objekta i njegovog postojećeg okruženja