11
Jedan korisnik Reddita pokrenuo je temu sindroma burnout-a i komentari ne prestaju da se nižu.
U ovom ubrzanom načinu života, stres je svuda oko nas. I privatno i na poslovnom planu. Nekoga pogađa više, nekoga manje, ali je činjenica da se svako od nas svakodnevno suočava sa stresnim situacijama i da je burnout sindrom (sindrom sagorevanja) na radnom mestu postao jedna od „bolesti modernog doba“.
Nakon sedamdesetih godina pojam izgaranje ili burnout sindrom je proširen na sve oblasti koje obuhvataju profesije u kojima rade osobe pod pritiskom – previše posla, pritisak klijenata, poremećeni međuljudski odnosi, neadekvatno rukovođenje i drugo.
Svetska Zdravstvena organizacija je uključila sindrom izgaranja u Internacionalnu klasifikaciju bolesti – ICD 11, dijagnostički alat za zdravstvene radnike. Ali, da li to znači da možete da otvorite bolovanje?
Ovom temom bavili su se i korisnici Redita – Da li je neko išao na bolovanje zbog sindroma izgaranja?, pitanje je koje je pokrenulo diskusiju.
„Da li ste doživeli “burnout” na poslu? Da li ste išli na bolovanje? Koliko dugo ste se lečili i kako? Kako je to sve prošlo kod vas?“ – upitao je jedan korisnik ostale ljude na ovoj platformi, a onda je usledila lavina komentara.
„Burnout bar kod nas nije zvanično priznat kao termin. Ali je priznata aksioznost – tako da ako odeš kod lekara opšte prakse, tražiš uput za psihijatra i psihijatru kažeš da si iscrpljen, demotivisan, da loše spavaš, da loše sanjaš, da te maltratiraju na poslu, da teško ustaješ iz kreveta ujutru – dobićeš neki lekić, verovatno Xanax i dobićeš par nedelja bolovanja. Ako kažeš da „imaš burnout“ rećiće ti da izađeš napolje i da ne histerišeš mnogo“ – glasio je jedan komentar.
Ipak, neki imaju drugačija iskustva.
„Ja jesam. Otišao sam kod lekara, otvorio bolovanje (razlog odsustva: bolest). Nedelju dana odradio usput krvnu sliku, bila top, lekarka je bila u fazonu da nema na osnovu čega da produžava, bez nečeg konkretno. Da sam upro’ verovatno bi produžila ili bi mi dala uput za negde, ali meni je bilo da iskuliram samo nedelju dana. Izlečio se tako što sam se vratio na posao isti dan dao otkaz“, napisao je jedan muškarac.
„Jesam jednom, ali u dogovoru sa firmom. Nisam išao na bolovanje već su mi dali slobodne dane plaćene 100 posto, bukvalno je bilo koliko ti treba. Moja situacija je bila takva da sam vodio 3 najveća projekta u firmi sa najgorim mogućim stakehodlerima koje možete da zamislite. Nakon godinu dana nenormalnog ritma rada došao sam do trrenutka da nisam mogao više. Bio sam mesec dana na tom odsustvu“, priznao je jedan korisnik.
„Znam ljude koji su uzeli bolovanje zbog psihičkih problema ili se dogovoriš sa firmom ili odeš kod psihijatra koji ti da papir“.
„Ja sam par puta otišla kod moje doktorke i rekla joj da sam baš psihički iscrpljena i da mi treba par dana da se vratim u normalu. Bez problema mi je dala 7 dana bolovanja i još je rekla da ako treba može i da produži, ali nisam htela da iskorišćavam njenu dobrotu“, napisala je jedna korisnica.
„Burnout dobijem momenta kad otvorim oči na radni dan“.
„Mislim da ne priznaju, ali odeš u dom zdravlja i kažeš da imaš proliv i temperaturu 37. Daće ti barem 3,4 dana slobodno. Svakako bih saveteovao da ili menjaš posao koji te dovodi do burnouta, ili ako ne možeš da menjaš onda promeni svoj stav.. Jednostavno se ne cimaj toliko.. Spusti brzinu rada na nivo pred otkaz, a da opet ne dobiješ otkaz“.
„Išao je drug, gađao stolicom kolegu, dobio F dijagnozu i morao nedelje da provede u Lazi, i posle toga 6 meseci bio na bolovanju i dobio brdo tableta nekih, ja mu krao ksalole, lexaurine, bromazepame, jer nije ih hteo, samo seroxat krkao. Eno ga sad radi ali nekom manje plaćenom i lakšem mestu“.
